Александар I је царски престо преузео од свог оца, Павла I, а његов живот и владавина су одувек привлачили много пажње. Нарочито јер су сакривали много тајни и неочекиваних одлука. Данас једно, сутра друго - најбољи је опис његове владавине Царском Русијом.
Сјајан владар који је одједном постао равнодушан
То, наравно, не значи да он није био сјајан владар. Напротив - под његовим вођством Русија је победила Наполеона, срушила Француско царство и освојила Париз. Било је и других значајних достигнућа којима се Александар I могао похвалити.
Међутим, пред сам крај живота, император је постао поприлично равнодушан према свему што се дешавало око њега. Одједном се окренуо Богу и дане је проводио у молитвама. Чак је и власт препустио министрима, не желећи да и тренутак више посвети доношењу важних одлука. Управо због тога, у његову смрт су почели да сумњају.
Смрт цара под неразјашњеним околностима
Цар Александар I је умро од тифуса, новембра месеца 1825. године у Таганрогу, граду који се налази око 1.000 километара јужније од Москве. Макар ако је веровати званичној верзији. Међутим, поједини историчари ову верзију доводе у питање, будући да је у тренутку смрти император имао само 47 година и био у завидној физичкој форми.
Осим тога, цар је сахрањен у затвореном ковчегу, дакле, његово тело скоро нико није видео. Али, они који су ту прилику ипак уграбили, тврде да оно уопште не личи на тело императора. Да ли је у ковчегу био неко други, или је то последица тога што је погребницима требало скоро 2 месеца да тело превезу из Таганрога у Санкт Петербург - никада нећемо сазнати.
Фјодор Кузмич - старац који се појавио ниоткуда
Једанаест година након смрти цара, у околини града Перм, ниоткуда се појавио необичан старац, који је имао око 60 година. Висок, са брадом и траговима од бичева по леђима. Није знао ни ко је, ни одакле је дошао. Једино што је полицији рекао јесте да се зове Фјодор Кузмич. Како не би лутао улицама града, полиција га брже боље ухапсила и послала у Сибир, што је старцу по свему судећи одговарало.
Суседи су Кузмича одмах заволели - он је био мудар, веома пријатан и као прави хришћанин, увек спреман да најближима помогне. Ипак, о својој прошлости никада није говорио. Живео је дуго и умро је у јануару 1864. године, а они који су га видели последњи пут пред починак говорили су да је изгледао потпуно исто као и покојни император.
Иако је смрти Кузмича прошло већ пуних 160 година, нико никада није ни потврдио, нити демантовао његову повезаност са имератором Александром I. Ипак, многи људи тог времена, а данас и историчари тврде да су цар и старац у ствари иста особа. Истина о смрти цара ће сигурно остати обавијена велом тајни још дуго, а питање је хоће ли икада и испливати на површину.