Да изградња нових стамбених комплекса не мора нужно да значи рушење старих доказали су инжењери из Санкт Петербурга, који су историјску грађевину са почетка 20. века једноставно "преселили" како би саградили нови стамбени комплекс. Оваква довитљива технологија у Русији постоји већ скоро читав један век, а посебно је била заступљена у доба Совјетског Савеза.
Зграда тешка 3.200 тона померена за 52 метра
Премештање двоспратнице тешке преко 3.200 тона уопште није било једноставно. За потребе овог подухвата креиран је чак и посебан шински систем, али и арматура која би згради пружала потребну потпору. Ипак је у питању грађевина стара преко 110 година.
Након што је постављена на носаче, зграда се до своје крајње дестинације удаљене 52 метра запутила "муњевитом" брзином од 4 метра у минути. Прво је померена 7 метара ка западу, а затим још 45 метара ка југу.
"Померање зграда није једноставан процес. У Санкт Петербургу се до сада овај метод никада није користио", изјавио је Александар Шестаков, директор грађевинске компаније која је била задужена за овај пројекат.
Премештање зграда се у Русији одавно практикује
Иако звучи невероватно, у Русији се ова технологија примењује још од 30-их година прошлог века, иако постоје индиције да су још у 13. веку коришћене сличне методе. Међутим, ова технологија је масовно почела да се користи тек у време Совјетског Савеза, када су вишеспратнице почеле да сметају проширивању улица.
Пред архитектама и грађевинцима је стајала важна одлука - или да масовно крену да руше зграде како би изградили саобраћајнице, или да нађу начин да их изместе. Друга идеја се свима учинила занимљивијом. Нема тог изазова са којим се руски инжењер не може изборити!
Како би се зграда преместила, прво је постављана скела, која је служила као потпора. Затим је посебном техником зграда "одвајана" од тла и подизана на шине. Потом би се грађевина вукла уз помоћ парних машина све до места на коме је планирано да она настави свој живот и накнадно учвршћивала за нове темеље.
Али, то није најзанимљивије од свега! Приликом оваквог премештања, станари нису напуштали своје станове, већ су настављали у њима да живе као да се ништа не дешава. Неретко су се "селидбе" организовале и ноћу, па би станари ујутру били потпуно збуњени када изађу из зграде на улицу.