Како кратки јануарски дани утичу на наше расположење

На северној хемисфери је можда прошао најкраћи дан, али зима је далеко од краја, а после блиставости празничних прослава, јануар за многе може да буде најмрачнији месец, при чему нису погођене само наше емоције.

У раду објављеном  у часопису "Perspectives on Psichological Science", истражују се начини на које годишња доба могу да утичу на наш мозак - од сексуалних апетита до интелигенције и друштвене активности, пише Би-Би-Си.
Научници су у раду дошли до неколико открића које су сврстали у неколико категорија.

Пад расположења или "зимски блуз"

Прво је расположење за које кажу да је постојање зимске депресије, познате као "сезонски афективни поремећај" (САП), сада је постало општеприхваћено.
Симптоми укључују упорну тугу или анксиозност који трају најмање две недеље, уз осећај безнађа и безвредности, смањену енергије, преједање и превише спавања.
Многи људи могу доживети такво расположење без испуњавања свих критеријума за клиничку дијагнозу САП. Ова општа меланхолија је неформално позната као "зимски блуз", а истраживања сугеришу да је широко распрострањена.
Почетком 2010-их, истраживачи са Универзитета Корнел у Итаки, анализирали су садржај 509 милиона твитова из 84 земље. Открили су корелацију између промене дневног светла и емоционалног садржаја постова: како су се дани скраћивали, корисници су имали тенденцију да користе мање позитивних речи.
Постоји много потенцијалних објашњења за "зимски блуз" и САП. Једна популарна теорија је да смањени нивои светлости ометају биолошки сат тела - познат као "циркадијални ритам" - што заузврат може да наруши здраву регулацију неуротрансмитера укључених у емоционалну обраду.

Памћење и концентрација

У другу категорију спадају памћење и концентрација. Ако сте приметили да ваша ментална оштрина опада с дневним светлом - нисте једини. У оквиру студије научници су управо разјаснили да је код многих примећено управо ова појава.
Сане Молдејк са Еразмус универзитетског медицинског центра у Ротердаму и њене колеге недавно су анализирали податке из велике студије са више од 10.000 учесника и открили да су они који су процењивани зими показали нешто лошије перформансе у погледу мерења учења, памћења и концентрације, у поређењу са онима који су процењивани лети.
Још увек се не знају узроци те сезонске варијације. Лош когнитивни учинак може бити последица генерално депресивних осећања људи - теже нам је да размишљамо правилно када се осећамо тужно.

Друга могућност је да одражава зимски дефицит витамина Д, за који се сматра да помаже здрављу мозга. Испитивање овог основног механизма могло би помоћи научницима да схвате и зашто постоји пораст дијагноза деменције у истом периоду.

Друштвена повезаност и сексуалност

Као трећа категорија означени су социјалност и сексуалност.
Како се навди у студији, наши описи "топлог" и "хладног" понашања су само метафорички, али докази који се појављују сугеришу да ове речи могу да одражавају древне везе између температуре околине и друштвене повезаности.
Према теорији "друштвене терморегулације", еволуирали смо да гледамо на друге као на извор физичке топлине и удобности. Ако је та теорија тачна, онда би ниже температуре требало да нас подстакну да тражимо већу друштвену повезаност.
Докази долазе из наших навика гледања филмова, наводи се и додају да подаци из изнајмљивања филмова на мрежи откривају да људи чешће бирају љубавне филмове у односу на друге жанрове кад температура падне. Филм који греје срце очигледно испуњава нашу развијену жељу за емоционалном топлином и приврженошћу подстакнутом хладноћом напољу

Наша сексуална активност прати нешто сложенији циклус. Према једној студији са Универзитета Виланова у Пенсилванији и Универзитета Рутгерс у Њу Џерсију, корисници Гугла чешће гледају порнографију средином зиме и почетком лета.
Тада је, такође, вероватније да ће сурфовати по веб страницама за упознавање. Многи фактори су вероватно укључени, али чини се разумним да би зимски врхунац могао, делимично, одражавати нашу жељу за већим људским контактом. Шта год да је објашњење, ова варијација има здравствене последице у стварном свету, са студијама које откривају пораст и пад сексуално преносивих инфекција у истим периодима.
Са даљим истраживањем, научници би могли да идентификују много више циклуса у људском понашању који су резултат сложене интеракције биологије и културе. А са тим знањем може боље да се објасне промене у сопственом понашању, наводи Би-Би-Си и закључује да би сви могли да победимо "зимски блуз" негујући позитивнији начин размишљања, опраштајући себи чудне тренутке заборава и правећи конкретније планове да испунимо наше повећане друштвене потребе