Прокрастинација или све што можеш данас остави за сутра

Прокрастинација се дефинише као "таленат" одлагања обавеза за неко друго време. То је проблем који погађа скоро 20 посто одрасле популације и може значајно утицати на квалитет живота. Када прокрастинирамо не одлажемо само обавезе већ и негативне емоције које прате извршавање тих задатака. Уместо онога што би требало да урадимо, ми себе заокупљамо другим стварима. Перемо судове уместо да седнемо да учимо, листамо друштвене мреже уместо да завршавамо семинарски рад, гледамо још једну епизоду серије уместо да одговоримо на мејл који нам је стигао још пре недељу дана...

У том смислу требало би и разликовати прокрастинацију од лењости. Лењост се дефинише као одсуство жеље и воље да се било шта уради, док је прокрастинација одлагање нечега што би требало да се уради у одређеном року. Последица овога је да се обавезе завршавају у последњи час или, у најгорем случају, да се уопште не заврше.

Одлагање обавеза не дешава се само у академској и пословној сфери, где је свакако најчешће, већ може да се прелива и на све друге аспекте живота. Колико пута смо одложили виђање са пријатељима, одлазак код лекара, почетак дијете или одлазак у теретану?

Зашто одлажемо обавезе

Када је реч о разлозима прокрастинације, они могу бити разни и разликују се од особе до особе. Перфецкионизам се често доводи у везу са прокрастинацијом,  јер су перфекционисти људи који пред себе постаљају веома високе стандарде. Ако сматрају да неки задатак не могу да ураде у складу са својим очекивањима, одложиће га за друго време, чекајући прави моменат који никада не дође. Ниско самопоуздање појединца је такође узрок прокрастинације. Особа са ниским самопоуздањем ће сматрати да задатак који уради неће бити довољно добар и биће јој лакше да га само одложи за касније. Страх од неуспеха такође може бити разлог одлагања. Особа сматра да задатак не може успешно да обави и страхује од негативнe повратне реакције која може доћи од надређених. Недостатак мотивације је такође чест разлог. Некада једноставно не можемо да нађемо сврху онога што би требало да урадимо или нас у ствари то и не занима.

Прокрастинација може да доведе и до озбиљних последица по ментално и физичко здравље појединца. Готово увек се јавља кривица услед незавршене обавезе уз пратњу стреса и анскиозности.  Долази и до негативне саморефлексије, осећаја ниже вредности, а врло често може доћи и до преоптерећености послом и бурнаута. Могу се јавити и проблеми са несаницом, пробавом и падом имунитета.

Како је победити

За почетак, потребно је да признамо себи да имамо проблем и да покушамо да разумемо зашто одлажемо обавезе и у којим ситуацијама то све радимо. Када смо свесни да имамо проблем тек онда можемо да радимо на његовом превазилажењу. Неке од метода су следеће:

• Поставити себи конкретне и реалне задатке - на пример - данас ћу да научим први део лекције, написаћу увод за семинарски, вежбаћу 30 минута...
• Дозволите себи да направите грешке, на крају крајева не може све бити савршено, добро је понекад и да погрешите.
• Направите листу задатака, тако да најтежи задатак ставите на прво место. Његово решавање даће вам мотивацију и енергију за следећи
• Склоните све што може да вас омета у раду - искључите мобилни телефон, телевизор...
• Наградите се након успешно завршеног посла - кафа са пријатељима, шетња или неки добар филм
• Организујте систем подршке - партнер, пријатељ и члан породице који може да вас подржи и проверава ваш напредак