Када говоримо о високом ниво шећера у крви, вероватно нам одмах падне на памет колико слаткиша једемо и да ли претерујемо у њиховој конзумацији. Ова брига је легитимна, али храна није једини узрок настанка високог шећера у крви, и треба да припазимо и на друге "кривце".
Стрес
Када смо под стресом, тада се ослобађају хормони попут адреналина и кортизола. У изразитно напетим ситуацијама, отпуштање ових хормона повећава будност и производњу енергије - што значи да ће шећер у крви скочити. Када се мало смиримо и стрес опадне, такође се и нивои ових хормона враћају у своје устаљено стање. Проблем настаје када смо стално изложени стресу, јер ако је стално висок ниво кортизола, онда може да се хронично повиси шећер у крви. Зато је од велике важности је да избегнемо свакодневне стресоре. Стручњаци напомињу да су јога, медитација и практиковање дубоког дисања само неки од метода који су се показали ефикасним у смањењу напетости.
Лош сан
Недостатак сна, баш као и стрес, може подстаћи пораст нивоа кортизола током дана, а самим тим и повећање глукозе. Уколико не спавамо добро, то доказано ремети наш осећај за глад - односно постајемо више гладни током дана и мање сити након јела. Лекари наглашавају да треба да откријемо узрок несанице, јер ћемо на тај начин спречити да ниво шећера у крви скочи.
Занемаривање физичке активности
Нередовно кретање, живот без физичких активности и спорта су итекако повезани са нивоом шећера у крви. Мишићима је потребна енергија за кретање током вежбања и они ће "повући" глукозу из крви као гориво. Ходање па чак и стајање од пар минута после јела позитивно утиче на ниво глукозе у крви, говори истраживање из 2022. године, док интензивније вежбање има још већи учинак, пише Мајнд Боди Грин.
Време јела
На шећер у крви не утиче само шта једемо, него и када. Тело је метаболички активније ујутро, што значи да је спремније за бољу разградњу хране. Обедовање увече непосредно пре спавања, није добра опција и лекари препоручују да вечера буде бар пар сати пре одласка у кревет.