Прецизнији осећај за правац код мушкараца у поређењу са женама је вероватно резултат културних фактора, а не еволуционих особина, верују научници. Додају да искључиво генетика не може да објасни ову појаву, зато што дечаци често добијају много већи подстрек од околине када се баве активностима на отвореном, што доприноси развоју навигационих вештина.
"Очиглени алтернативни одговор је култура, она игра велику улогу у искуствима жена и мушкараца," објашњава аутор студије Џастин Роудс са Универзитета Илиноисa у Урбана-Шампејну за журнал "Royal Society Open Science".
Да би детаљније проучавали овај феномен, тим истраживача је испитао вештине просторне оријентације и просечне удаљености путовања од куће 21 животињске врсте и људе. Открили су да, супротно очекивањима еволуционе теорије, мужјаци су били бољи од женки у свим аспектима (осим код једне врста рака и жабе, где су женке имале боље резултате).
Резултати сугеришу да културни утицаји и биолошке варијације, а не еволуциони притисци, обликују разлике у сналажењу у простору између мушкараца и жена. Хормонске разлике, према ауторима, могу допринети различитим особинама, али све док те особине не ометају репродукцију, еволуција остаје равнодушна према њима.
У ранијој студији, која је укључивала мушкарце и жене са сличним васпитањем, нису примећене разлике у просторној навигацији. Стручњаци истичу стечену природу родних разлика када су у питању разлике у сналажењу у простору, наглашавајући да се когнитивне вештине, укључујућио осећај за правац и оријентацију, јачају кроз учесталу употребу.
Аутори на веома свеобухватан начин показују да се полне разлике у просторним способностима стичу током живота, али да могу да се усаврше као и све когнитивне способности.