Воћни сокови и гојазност: Научници шокирали открићем да овај напитак уопште није толико здрав

Иако су деценијама воћни сокови синоним за најздравији избор када су освежавајући напици у питању, научници су закључили да они имају потпуно супротно дејство уколико се претера са њиховом конзумацијом. Штавише, управо се они повезују са вишком килограма са којим се боре како деца, тако и одрасли.

Уколико свакога дана попијете једну или више чаша стопроцентног воћног сока, готово је сасвим извесно да ћете добити који килограм вишка. Да, добро сте прочитали, ови освежавајући напици које нутриционисти годинама, ако не и деценијама препоручују као најздравију могућу солуцију, опште нису толико здрави!

"Фундаментални проблем са воћним соковима је количина која се попије", наводи коаутор студије Волтер Вилет и професор медицине на Харварду. "Конзумација воћа на овај начин лако може довести до предозирања", упозорава он у студији која је објављена на порталу Џама Нетворк.

Путем воћних сокова уносимо велики број калорија и шећера

Како наводе аутори студије, проблем не изазивају сами воћни сокови, већ чињеница да често не можемо да се одупремо жељи да попијемо велику количину истог. Укусни су, освежавајући, а најважније - природни. "Колико често поједете три поморанџе? Ретко. Али, у једној чаши цеђеног сока има око три поморанџе. А питање је хоћете ли се зауставити на само једној чаши, или се вратити по још", наводи Вилет. 

Путем воћног сока, у наш организам доспевају шећер и други нутријенти, који су здрави, али само у одређеној количини. Тако, превише шећера може бити окидач за инсулинску резистенцију, дијабетес, метаболички синдром, срчана обољења, гојазност и друга хронична здравствена стања, објашњавају експерти. 

Колико воћног сока можемо попити дневно, а да не угрозимо здравље

Тренд који препоручују нутриционисти, а који промовише цеђење воћа и поврћа како би се из њега екстраховале све хранљиве материје и витамини, заправо не доноси ништа корисно у нашу рутину када је исхрана у питању. Иако су сви витамини, минерали и фитонутријенти садржани у воћу и поврћу заправо у њиховом соку, цеђењем се губи један важан састојак - влакна.

Када су оптималне дозе цеђеног сока у питању, оне варирају од узраста. Тако се бебама и деци млађој од годину дана воћни сокови уопште не препоручују, док се деци узраста од једне до три године препоручује не више од 100 грама цеђеног сока дневно. Деци узраста четири до шест година би унос воћних сокова требало ограничити на око 170 грама дневно. Тинејџери и одрасли би требало да пију не више од 226 грама цеђеног сока дневно, нарочито уколико су на дијети или посебном режиму исхране.