Тимски дух или препрека: Зашто није увек добро да тренирамо са партнером

За неке је тренинг уз партнера сјајна прилика за ојачавање везе, али и унапређивање сопственог здравља. Због тога, многи одлуче да са њим раде заједничке тренинге, али временом, може доћи до неколико компликације које можда чак нећемо приметити док не буде прекасно (то јест, док се не повредимо, док не изгубимо мотивацију...).

Неки од главних разлога зашто је боље да два пута размислимо пре него што почнемо да тренирамо са партнером су:

Време за себе

Вежбање може бити јединствена прилика да се, упркос свакодневеним интеракцијама са другима и обавезама које морамо да обавимо, коначно посветимо себи. Осим очигледних добробити по физичко, вежбање насамо може бити добро и за наше ментално здравље. Другим речима, самостални тренинг може да представља врсту медитације и "бег од реалности".

Ако увек тренирамо са нашим партнером, ово драгоцено време, које може бити прилика за усмеравање пажње сопственом телу и уму, себи само ускраћујемо, посебно ако немамо прилике за уживање у тренуцима где смо "сами са собом" у остатку дана.  

Такмичење може бити опасно

Некима је потребна додатна мотивација у виду такмичења, како не би заостајали за својим партнером са којим тренирају, али и да би убрзали свој напредак. Тада можемо да осетимо потребу да себе гурамо до крајњих граница, чак и када можда знамо да не би требало.

Можемо озбиљно да се повредимо, што би нам само упропастило здравље, искуство и досадашње резултате. Добро је да себи постављамо мале циљеве, али не би требало да очекујемо да ћемо да сустигнемо или престигнемо партнера, посебно јер свачији организам и тело могу другачије реагују на исте вежбе.

Између осталог, ако наш партнер тренира много дуже од нас, никако не би требало да се прилагођавамо његовим вежбама и рутини, већ да самостално нађемо адекватан режим који нам одговара.  

Успостављање рутине је отежано

Када одлучимо да се посветимо тренингу и желимо да видимо резултате, врло је важно да останемо доследни у одржавању рутине. Међутим, када морамо да се прилагодимо и туђем распореду, тешко нам је да се придржавамо режима који смо себи одредили.

Поред тога, у тренуцима када нисмо расположени или нисмо у могућности да одемо на тренинг, можемо да имамо осећај кривице јер се нисмо придружили партнеру "као што је требало", што може негативно да утиче на мотивацију и на међуљудски однос, јер "не поштујемо заједничко време и договор". Боље је да квалитетно проведено време буде другачијег типа, како не би дошло до ове врсте неспоразума.

Резултати партнера могу да нас обесхрабре

Ако се придржавамо исте или сличне рутине као наш партнер, који види резултате, док ми "стојимо у месту", можемо да се деси да се осетимо веома лоше, као да не радимо довољно, да смо мање вредни... Све ово утиче на начин на који тренирамо и размишљамо, а можда нас чак наведеи да осетимо сујету и љубомору. 

Упоређивање сопственог напретка са туђим, посебно када је у питању фитнес, није најбоља идеја: свачије способности, искуства, снага и организам су другачији (посебно када се пореде мушкарци и жене). Зато је најбоље да се сконцентришемо искључиво на сопствене резултате, нађемо рутину у којој уживамо, која нам доноси резултате и коју радимо темпом који нам одговара.