Три комада сажвакане смоле брезе, која се користила као лепак током каменог доба, откривена су 1990-их на месту званом Хусеби Клев. На основу истраживања утврђено је да је старост седимента у којем су узорци пронађени између 9.540 и 9.890 година.
Како би потврдили да су нађене узорке људи заиста жвакали, аутори студије упоредили су секвенце ДНК микроба присутне у смоли с модерним и старим микробиомима пљувачке и открили велики број бактерија повезаних с пародонтитисом (болешћу десни), као што су трепонема дентикола, стрептококус ангиносус и слакиа егзигуа.
Осим што су откриле лоше орално здравље мезолитских Скандинаваца, генетске информације извучене из жваке откриле су различите биљне и животињске врсте које су ови тинејџери јели непосредно пре него што су жвакали смолу. То укључује изворе хране попут лешника, јабука, смеђе пастрмке, јелена и каменица.
Птице попут дивље патке, и европског црвендаћа такође су детектоване, што указује да су Скандинавци из каменог доба, осим што су их јели, можда користили своје зубе за обраду костију правећи од њих алате.
Остале пронађене бактеријске врсте, наводе аутори студије изазивају каријес, преноси "IFL Science".