Мама вас није пуштала да излазите у исто време као и брата, или вам није дозвољавала грешке као што је то чинила вашој сестри...оваква и слична искуства део су одрастања многих породица које имају двоје или више деце. Не постоје двоје деце који су одрасли под истим околностима, иако су били у истом окружењу и имају исте родитеље.
Када добију децу, људи се већином ослањају на моделе понашања које су научили у свом детињству. Не постоји универзални модел доброг родитељства применљив на све људе, већина родитеља заправо расте заједно са својом децом. Кроз процес сазревања (као личност и као родитељ), мења се и начин одгајања деце.
Уколико сте прво дете добили у двадесетим годинама живота, оно ће бити потпуно другачије одгајано од детета које сте добили у касним четрдесетим. Да ли родитељ студира или је стално запослен, каквог је здравственог стања, да ли је успео да оствари неке од својих животнх циљева, само су неке од околности које утичу на начин одгајања детета.
"Темперамент сваког детета је другачији и побуђује другачија осећања код родитеља. Иако родитељи воле своју децу подједнако, неће одговарати и реаговати на исти начин на сву децу", каже доктор Габор Мате. Постоје деца која су тиша, лакше сарађују са другима, а нека су гласнија и захтевнија, сматрају психолози.
Промене у динамици живота такође утичу на одрастање деце. Можда ће мама, која није радила док је имала прво дете, сваки дан одсуствовати од куће због новог посла док одгаја друго дете. У складу са тим, и деца ће имати другачије представе о родитељима, па ће на пример старије дете говорити о мами са којом је проводило цео дан у игри, а млађе о мами која никада није била код куће.
"Када су родитељи добили вас или ваше сестре и браћу, били су у различитим фазама њиховог личног развоја или у потпуно другачијим фазама њихове партнерске везе", наводи доктор Мате још једну могућу разлику у односу на моменат када се дете роди.
Само једно дете може бити првенац у породици. И оно ће имати потпуну пажњу одраслих, неће делити маму и играчке. Такође, родитељи су нервозни када први пут добију дете, док су много опуштенији јер имају знање и искуство са сваким наредним дететом. Са прворођеним дететом, већина родитеља је презаштитнички настројена, превише брине. Позивање доктора за сваку кијавицу, трчање у хитну помоћ са темепратуром испод 38, је оно са чим већина новопечених родитеља може да се повеже.
Млађа деца уче гледајући однос родитеља према старијим сестрама и браћом. Уколико дете примети да је неко понашање неприхватљиво, могуће је да ће се само мењати како не би дошло у невољу. И родитељ се мења у односу на децу. Уколико је једно дете било одличан и способан ђак, или ће очекивати да и друго дете буде једнако добро у школи или ће можда, насупрот томе форсирати нека сасвим друга дететова интересовања.
Другачије се људи односе према мушком и женском детету - ма колико сви били толерантни и отворени, чињеница је да се о неким темама лакше прича са дететом одређеног пола.
Када следећи пут будете рекли пријатељима да нису исти као њихове сестре или браћа, знајте да сте у праву. Нико не одраста на исти начин чак ни у истом окружењу, иако потичу од истих родитеља. Можда је управо та различитост оно што нас као млађу децу штити од грешака, а као старију покреће на мењање и напредак.