(Не)пријатно изненађење: Како да реагујемо када добијемо поклон који нам се не свиђа
Иако су зимски празници иза нас, многи од нас су сигурно добили поклоне којима нису одушевљени. Некада нам се поклон толико не допада да се чак можемо запитати: "Зашто би ми неко ово дао? Да ли ме уопште познаје, да ли га ово заиста подсећа на мене?"
Овакве мисли нам углавном пролазе кроз главу у првих неколико секудни, када тек угледамо нови (нежељени) поклон. Ако поклоне отварамо и анализирамо насамо, у реду је да отворено покажемо негодовање, али шта ако је давалац са нама, посматра нас и нада се позитивној реакцији?
Постоји неколико опција на које можемо да се ослонимо. Пре свега, увек је прикладно и препоручљиво да кажемо "Хвала", уз осмех. Некада је то сасвим довољно, али некада не може да сакрије наша искрена, негативна реакција. Како можемо да прикријемо незадовољство, да не бисмо увредили даваоца, али ипак показали поштовање?
"Хвала што мислиш на мене!"
Поклон значи да је неко издвојио своје време и/или новац на нас, тако да можемо да се захвалимо на самом гесту: "Хвала што си ме се сетио/ла, што мислиш на мене" и сличне фразе могу бити искрена, позитивна реакција, која одвраћа пажњу са самог предмета и преусмерава је на другу особу и њихов великодушан поступак.
"Допада ми се боја/облик/текстура..."
Чак и када је у питању поклон који вероватно никада не бисмо одабрали за себе, сигурно можемо пронаћи барем један детаљ који нам се допада или који можемо да похвалимо. То може бити боја, текстура, облик, величина, можемо рећи да нас подсећа на неки други предмет (који нам се заиста допада), можда је то производ бренда који волимо...
Ако се сконцентришемо на ове позитивне стране, мања је вероватноћа да ћемо се "роботски" захвалити, већ ћемо, барем на тренутак, показати искрен ентузијазам.
"Преплављен/а сам емоцијама!"
Било да су то негативне или позитивне емоције, овом реченицом можемо да оправдамо недостатак широког осмеха и очигледног одушевљења. Наведена фраза, уз једноставно "Хвала", може да нас "спаси" од претераног показивања осећања. У већини случајева, други ће прихватити овај одговор и неће нас притискати да даље образложимо утиске.
"Како/где си ово пронашао/ла?"
Ако нам је тешко да проценимо који део поклона нам се допада, можемо да кренемо да постављамо питања о поклону, о његовом пореклу, материјалу од којег је направљен, где га је даваоц пронашао, зашто га је баш подсетио на нас...
На овај начин одвлачимо пажњу са себе и дајемо прилику другој страни да опише процес куповања. Можда би нам његово објашњење чак могло променити мишљење о дару и успели бисмо да му се искрено захвалимо.
Искреност и поверење
На крају, ако смо добили поклон од некога ко нас заиста познаје и који ће ценити наше мишљење, можемо да отворено кажемо да нам ипак не одговара. Наравно, и у овом случају би требало да будемо учтиви, али можемо уделити и конструктивне критике.