Вађење крви није пријатно и нелагостност наступи при самој помисли да треба то да урадимо. У већини случајева, само "боцкање" прође без велике драме и онда настављамо даље. Ипак, неки људи се сусрећу са великим проблемом и овај чин доживљавају веома трауматично. Екстремни страх који их паралише, неретко се заврши и онесвешћивањем, лупањем срца, нападима панике.
Хемофобија је упоран страх од крви и укључује бурна реаговања када се види сопствена крв, крв од друге особе или животиње. У неким сличајевима и слика крви изазива велико оптерећење. Ова фобија је релативно честа и око 80 одсто људи који пате од ње доживаљава вазовагални одговор кад виде крв. Другим речима, њихов крвни притисак нагло пада као одговор на стрес што доводи до успоравања рада срца и спречава мозак да прими довољно крви богате кисеоником. Заузврат, долази до несвестице.
Шта је узрокује
Често се развија након што особа доживи директну трауму у детињству или у тинејџерском добу, али се може развити и као резултат посредне трауме. На пример, особа је можда чула пријатеља како прича о свом застрашујућем искуству и као резултат тога развила је страх, пише Медикал Њуз Тудеј.
Људи који се боји вађења крви не одлази на прегледе и не вади крв, те су изложени великом ризику да се пропусте дијагнозе, као и лечења одређених болести која могу бити опасна за живот.
Често је повезана са другим фобијама
Емоционални и физички симптоми хемофобије укључују панику, анксиозност, тешкоћу са дисањем, несвестицу, убрзан рад срца, бол у грудима, мучнина.
Научници наглашавају да људи који су склони паничним нападима или на пример, агорафобији, имају већи ризик од развоја хемофобије. Жене се чешће сусрећу са овим страхом, а већа је вероватноћа да ће се развити код особа које у породици имају случајеве са овом фобијом.
Није искључено да је повезана са другим фобијама, као што су трипанофобија - страх од медицинских игала, хипоходријаза - страх за своје здравље, нозофобија - страх од болести или повређивања, јатрофобија - страх од лекара и друге.
Како се лечи
Постоје ефикасни начини за лечење страха. Један од њих је когнитивна бихејвиорална терапија, која укључује терапеута који подучава особу како да заустави панику. Стручњак помаже да се науче вештине и стратегије у регулисању емоције, али и да се идентификују окидачи за анксиозност.
Такође, примењује се терапија излагањем која подразумева да стручњак постепено или брзо излаже особу ситуацији која изазива фобичну реакцију. Терапеут помаже особи да своје анксиозне мисли и осећања замени конструктивнијим.
Корисне су и тензиона терапија, као и терапија опуштања, а свакако да ће стручњак проценити која би метода била најбоља.