Опуштајуће дружење са пријатељима или вече са члановима породице готово увек подразумева и неку храну - било да су у питању грицкалице или комплетни оброци. Међутим, истраживања показују да управо конзумација оброка у друштву доводи до преједања.
Када смо у друштву једемо и до 50 посто више
Уживање у храни повећава се када смо окружени блиским људима, а што нам је у друштву забавније и пријатније, то смо и склонији претеривању у јелу. Овакав закључак изнели су научници са Универзитета у Бирмингему, који су анализирали преко 40 научних студија о уносу хране.
Конзумација оброка у друштву не задовољава само пуку потребу за храном, већ је и својеврсни начин повезивања са људима који нас окружују. То је ритуал који нас спаја, у коме уживамо и који наше социјалне односе чини чвршћим, нарочито уколико је он испраћен и добром причом и понеком чашицом пића.
Међутим, колико је оваква навика добра за дружење, толико је лоша по нашу линију, али и здравље. Досадашње студије откриле су да су величине оброка између 29 и чак 48 процената веће када једемо у друштву блиских људи, него када једемо сами, у своја четири зида!
Само две категорије људи у друштву једу мање
Међутим, као и свако друго, и ово правило има своје изузетке. Истраживања су показала да су жене биле те које су у већем броју случајева јеле мање порције уколико су биле у друштву мушкараца, без обзира на то да ли су им они били пријатељи или потенцијални партнери.
Осим жена, и гојазне особе су у присуству других људи, било да су то пријатељи или чланови породице, бирале оброке који су мањи, мање калорични и здравији. Разлог за то лежи у страху од осуде и туђих предрасуда, премда велики број људи сматра да ће на основу нашег избора хране о нама бити донет суд, позитиван или негативан.