Малишанима се свакодневно указују прилике да научне нешто ново, а знања стечена у најранијем узрасту њима ће кроз даље одрастање пуно значити. На родитељима је да децу науче што је могуће више, како би их припремили за одрасли живот.
Наравно, ниво знања разликује се од узраста - не може се очекивати исто од детета са пет и са десет година. Како би родитељима дали смернице, стручњаци су одрастање малишана поделили у три кључне фазе, на основу којих су "извукли" и списак ствари које би они требало да знају.
До 5. године деца треба да знају...
До навршених пет година, деца би требало да знају не само своје пуно име, као и пуно име својих родитеља, већ и адресу становања и бројеве телефона хитних служби, наводи Кејтлин Славенс, дечији психолог у интервјуу за Њузвик. О томе шта су хитне службе и када их треба позивати, деци се може објаснити већ у узрасту између 3 и 4 године, а свест и знања о томе се морају обнављати периодично.
Важно је да до 5. године малишану знају и да познаницима, комшијама и члановима шире породице не треба увек веровати. У овом узрасту деца би требало да знају и да опишу своје емоције и јасно кажу како се осећају - да ли су љути, тужни, разочарани, срећни или можда узбуђени.
Са навршених 10 година деца би требало да знају...
Што су старија, деца постају свеснија свог окружења, али и промена које се дешавају у (и на) њиховим телима. Уласком у пубертет, у деци је потребно развити свест о томе да постоје полне разлике и да се оне морају поштовати. Важно је да науче и да управљају својим емоцијама и да знају да препознају шта је њихов узрок.
У узрасту од 10. година, на "дневни ред" би требало да дођу и теме попут насиља (како у стварном свету, тако и на друшвтвеним мрежама), као и опасностима које вребају са свих страна. Међутим, важно је и да знају да су у својој кући безбедни, и да то што су сами поподне, док су родитељи на послу, уопште није нешто што би требало да их плаши.
Са 15 година деца треба да знају...
У адолесцентском периоду млади све више почињу да размишљају о својој будућности, а иако делимично самостални, родитељско усмерење им је и даље потребно у доношењу важних одлука и сазравању. Са 15 година, деца би требало да знају да прилагоде начин комуникације окружењу и поштују туђе мишљење, као и да буду способни да разграниче са којим непознатим људима би требало да разговарају (попут полицајаца и других службених лица), а са којима не.
Требало би да знају и сами да започну дан - спреме се за школу, тренинг и друге ваннаставне активности, припреме себи доручак и потпуно себе спреме за излазак из куће. Наравно, по повратку би требало да сами могу да себи припреме неки основни оброк и распреме ствари. Осим тога, увелико би требало да знају да самостално обављају готово све кућне послове за које не треба посебна физичка снага.