Свака пета породиља у Србији пати од постпорођајне депресијe, показују подаци Светске здравствене организације, а без обзира на учесталост и тежину клиничке слике која угрожава мајку и новорођенче, тема је и даље табу за већински део друштва.
Верује се да се постпорођајна депресија јавља код око 13 процената породиља током првих месец дана након порођаја. Међутим, пракса показује да се код готово 50 процената жена први симптоми могу јавити и за време трудноће, док се код других могу јавити тек након неколико месеци од порођаја.
Симптоми постпорођајне депресије
Најчешћи симптоми постпорођајне депресије углавном су веома слични симптомима класичне депресије, а њихова манифестација огледа се у честим променама расположења, "преплављеношћу" емоцијама и мислима о наношењу повреда себи или беби, појачаној раздражљивости, недостатку мотивације и енергије за обављање основних активности, као и осећају умора и смањеном либиду. Поред наведених симптома, оно што је карактеристично за ово стање јесте и интензивирана анксиозност и смањена приврженост детету.
Узроци и превенција
Научници тврде да узроци постпорођајне депресије леже у драматичном снижењу нивоа хормона естрогена и прогестерона у периоду након порођаја, услед којих жена доживљава емотивни шок. И док се најчешће везују за хормоналне промене које утичу на хемијске процесе у мозгу, а тако и психичку равнотежу, поједине студије указују да на развој постпорођајне депресије могу утицати и укљученост партнера у трудноћи и старању о детету, услови живота, али и мера у којој жена одржава везу са "спољним светом" (породицом, пријатељима, итд) и негује друга лична интересовања поред бриге о детету.
Иако не постоје методе и технике које са стопроцентном сигурношћу могу утицати на спречавање развоја постпорођајне депресије, психофизичком припремом за сам порођај, али и период који следи, може се редуковати вероватноћа њеног настанка. Припремним вежбама за труднице, као и психо - социјалним и психолошким методама попут интерперсоналне психотерапије и когнитивно - бихејвиоралним саветовањем, будуће мајке могу се припремити за почетак новог поглавља у њиховим животима са новим чланом породице.
Лечење постпорођајне депресије
Наметнути стандарди са којима се новопечене мајке често сусрећу, а који се односе на порођај и бригу и негу о новорођенчету, умногоме отежавају преузимање улоге родитеља, те би први корак у третману постпорођајне депресије био суочавање са постојећим стањем, а затим и обраћање стручним лицима ради даљег лечења, које се разликује у зависности од тежине клиничке слике. Блажи симптоми постпорођајне депресије најчешће се елиминишу психолошким саветовањем које може подразумевати индивидуалну психотерапију, психотерапију за парове или укључивање у групе за емоционалну подршку. Код тежих облика депресије се поред саветодавног, психотерапијског рада са стручним лицем, додатно укључује и медикаментозна терапија од стране психијатра, наводи Ирена Вернер, мастер психолог и лиценцирани РЕ и КБТ психолог из Психолошког саветовалишта Центар.