Иако је сада светски доступна и коришћена, на самом почетку су је многи владари забрањивали, јер се сматрало да подстиче револуционарне мисли и промене понашања. Због енергије коју кафа даје када се конзумира, често се, мешањем са машћу припремао сит оброк. Занимљиво је и да зрна кафе, као коштице бобица које расту у жбуну, припадају породици воћа.
И поред забрана, у 16. веку њена трговина се проширила светом, а главна лука преко које је кафа долазила у Европу, била је Венеција. У исто време продавнице кафе постају место окупљања локалних интелектуалаца, а затим и широких народних маса. До краја 18. века само је Венеција имала преко 200 оваквих продавница.
Милански инжењер Луиђи Бецера је 1901. године први пут направио еспресо користећи парну машину како би се произвела кратка, јака, кремаста течност без грудвица у боји лешника. Назив еспресо добила је због брзине кувања, а посетиоци су могли да пију свој еспресо стојећи док разговарају о послу или читају новине.
Ако вас пут одведе у Италију, земљу еспресо кафе, поручите допио (дупли), ристрето (са више топле воде), макијато (са млеком), капућино (са пеном од млека) или корето (са додатком ликера).
Највећи произвођач кафе данас је Бразил, са скоро 40 процената укупне производње. У Србији се све више конзумирају напици "из еспресо апарата", иако је и даље на тржишту најзаступљенија домаћа црна кафа.