Дивљи пси који живе у области Чернобиља развили геноме отпорне на рак, каже студија
Пси, који су мутирали, развили су геноме отпорне на рак који би могли да буду кључни за помоћ људима у борби против те смртоносне болести, преноси Њујорк пост.
У студији објављеној прошле недеље, научници са Принстона су установили да су дивље животиње успеле да мутирају и преживе високе нивое радијације која је захватила то подручје након што је нуклеарни реактор у чернобилској електрани експлодирао 1986. године - што је постало најгора нуклеарна несрећа на свету у историји.
Људи су напустили ово подручје након што је експлозија у околину раширила радијацију која је изазвала рак, а зона од 1.000 квадратних миља је ограђена да би се спречило даље излагање људи зрачењу.
Међутим, дивље животиње које су се вратиле у ову област - укључујући чопоре дивљих паса, нису под утицајем хроничне изложености радијацији.
Еволуциони биолог и екотоксиколог Кара Лав, запослен у лабораторији Шејн Кемпбел-Стејтон на универзитету Принстон проучавала је како су мутирани пси еволуирали да преживе радиоактивно окружење још од 2014. године када је она са тимом ушла у зону искључења у Чернобиљу.
Екипа је дивљим псима ставила огрлице са ГПС уређајем и опремљене дозиметрима зрачења, а често су им узимали крв како би разумели њихов одговор на зрачење.
Те огрлице су им помогле да имају увид где се пси налазе и колико су изложени радијацији, а на основу њих су сазнали да су вукови изложени 11,28 милиграма радијације дневно, што је више од шест пута више од законске границе безбедности за људе.
Имуни систем чернобиљских дивљих паса изгледао је другачији од обичних паса - слично као код пацијената оболелих од рака који пролазе кроз терапију зрачењем, открили су истраживачи. Откривени су и специфични геноми паса који су најверовтније отпорни на повећан ризик од рака.
Како се наводи ова најновија студија би могла да буде кључна за испитивање како би мутације гена код људи могле да повећају шансе за преживљавање рака.
Чернобиљски дивљи пси који се сматрају потомцима кућних љубимаца бивших становника - такође могу да имају сличну отпорност на рак иако нису проучавани на исти начин као њихови дивљи рођаци.
Пси су били одмах у том подручју након катастрофе и боље су се прилагодили од других врста - попут птица које су доживеле екстремне генетске дефекте као резултат токсичног зрачења.
Студија је показала да се дивљи пси боре против рака слично као људи, међутим истраживање је прекинуто најпре због пандемије ковида-19, а затим и због сукоба у Украјини.
