Неће гром у коприве: Научници доказали да смо безбеднији ако смо мокри приликом удара муње

Невреме са олујним ветровима, пљуском и ударима грома и муње на нашем поднебљу најчешће се могу догодити на пролеће или јесен, а ова природна непогода није пријатна ни када смо у кући, на сигурном, а поготово када се деси да смо на отвореном. Међутим, једна студија је показала да смо мокри до голе коже много сиугрнији, него суви.

Мокра кожа нам може спасити живот у олуји

"Уколико сте напољу, а нема места на коме бисте се сакрили, имати мокру кожу је много боље него имати суву, будући да вода става заштитни "филм" који вас штити од удара муње", наводи Рене Махтс, аутор студије која је спроведена на Универзитету Технологије у Немачкој. "Проналазак безбедног уточишта и склупчавање је веоватно још сигурније", додаје он.

Иако овај закључак научника звучи поприлично невероватно, он се темељи на обимном истраживању, током кога се испитивао утицај ударца вештачке муње на 3D моделу људске лобање. Ова студија је, по мишљењу других научника, толико невероватна да би са лакоћом могла бити кандидат за Иг Нобелову награду, која се додељује за необична или тривијална достигнућа у науци.

Студије показале да покисле животиње имају вишу стопу преживљавања

У чланку у научном магазину Сајентифик Рипортс, Махтс је објаснио и да су претходно спроведене теоретске студије сугерисале да мокра кожа може смањити проток струје који пролази кроз људско тело приликом удара муње. Уз то, истраживања су показала и да животиње мокрог крзна, које се нађу на отвореном, према подацима, имају вишу стопу преживљавања у случају ударца муње. Отуда се појавила и идеја да се ова законитост тестира и на човеку.

Будући да није било етички тестирати овако нешто на живом човеку, Махтс и његов тим креирали су модел људске главе сачињен од 3 слоја, са различитим садржајем натријум хлорида, угљеничних влакана и графита, како би се најбоље дочарала структура (мозак, лобања и скалп). Потом су путем електрода у 3D модел пуштани електроталаси који су одговарали по јачини реалним ударима грома.

Резултат је показао занимљиву законитост, која је потврдила претпоставку Махтс и других истраживача који су учествовали у студији: поквашена "глава" је доживела 12,5 посто нижи просечни степен оштећења ткива услед протока струје, и 32,5 посто мање специфичне енергије у "мозгу" у односу на узорак који је био сув.