Српска православна црква данас слави празник Света три Јерарха, који се празнује заједнички у славу светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у јануару и то, по јулијанском календару, Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар. Свети Јован Златоуст се слави и 13. новембра.
Заједнички празник тројице светитеља установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена, када је у народу започела расправа око тога ко је од ове тројице највећи. Једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости; други Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.
Ипак, овај спор је био решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља.
Епископ евхаитски Јован је имао имаде једну визију у сну. Наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог.
Још су посаветовали епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.
Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар као заједнички празник за сва три ова јерарха.
Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Света три Јерарха је славе богословских факултета и академија, осим београдског, који слави Светог Саву, а у Грчкој је ово национални и школски празник.
Прославља се као еснафска слава металских радника.