Осим што је најзаступљенији вид транспорта у руској престоници, Московски Метрополитен је и својеврсни музејски простор, на чијим се перонима могу пронаћи како уметничка дела познатих сликара и вајара, тако и палеонтолошки остаци стари између неколико десетина и стотина милиона година.
У зидовима Московског метроа "спавају" фосилизовани остаци
Ходницима и перонима једне од највећих туристичких атракција руске престонице свакодневно прође преко 10 милиона путника. Међутим, не знају сви путници, а поготово туристи, да се у његовим зидовима од кречњачких стена и мермера крију фосилизовани остаци становника древног праокеана.
Да бисте уочили окамењене остатке тела наутилуса, амонита, морских јежева и љиљана, гастропода, корала и сунђера, нису вам потребне ни лупе, ни микроскопи. Они су довољно велики да их можете разазнати и голим оком, довољно је само да их потражите погледом. Најмањи су величине свега неколико центиметара, док има и гиганата који достижу и пола метара у пречнику!
Просечна старост некадашњих становника праокеана који данас живе у московском метроу варира, а према истраживањима палеонтолога, најмлађи примерци стари су "свега" 70 милиона година. Они старији се могу похвалити узрастом од 300 милиона година.
Из праокеана директно на станице метроа
Фосилизовани остаци ових праисторијских животиња могу се пронаћи на великом броју станица, док су можда и најупечатљивији примерци они на Добрињинској, Каширској, Трубној, Комсомољској и Првомајској. Све фосиле је практично немогуће набројати, али подаци који се налазе на сајту Палеонтологије московског метроа указују да их има око 700.
Сваки од њих је попут ремек-дела. На станици Добрињинскаја шкољке наутилуса и амонита су овековечене у црвеном мермеру, док се на Каширској могу пронаћи два спојена фосила - један је морски љиљан, а други редак сунђер из рода Sclerospongiae. На станици Трубнаја се крије велики број остатака становника праокеана, а најрепрезентативнија је шкољка пречника преко 20 центиметара "заробљена" у кречњачкој стени.