Некада је веома тешко препознати да ли је неко искрен или не, али срећом, људско тело ће често слати суптилне сигнале када неко не говори истину. Пре свега, смишљање лажи и осећај кривице коју то доноси често могу проузроковати нелагоду, која се показује на неколико начина:
Велика пауза: Лагање је прилично сложен процес са којим тело и мозак морају да се суочавају. Прво, мозак мора да произведе истину коју одмах затим мора да потисне, па мора да измисли лаж и да је пренесе на убедљив начин.
Ово често доводи до паузе која је дужа од уобичајених приликом говора. Понекада, да би се ова пауза спречила, неко ће можда и да нас упита "Зашто је то важно? Зашто ме то питаш, можеш ли да поновиш питање?", уместо да пружи директан и отворен одговор.
Очи говоре више од речи: Људи могу очима да изразе више емоција од било које животиње, па исто тако могу да одају и тајне које неко покушава да сакрије.
Истраживања су показала да када неко погледа улево, то значи да углавном покушава да се сети претходних догађаја, али када им се очи окрену удесно, то значи да размишљају "креативније" (то јест, вероватно смишљају како да сакрију истину). Такође, знак да неко лаже може да буде и избегавање контакта очима, то јест гледање у страну или у под.
Губљење даха: Прикривање истине изазива физиолошки одговор на стрес код већине људи, што значи да се активира механизам "бори се или бежи": Уста почињу да се суше, више се зноје, пулс им се убрзава, а дисање постаје плитко.
Компензација: Лажов ће често да превише говори или имати упадљиве гестикулације, како би покушао да буде убедљивији. Овај претеран говор тела може да укључује превише контакта очима (често без трептања) и пренаглашене покрете руку.
Непомично лице: Иако неки људи верују да недостатак експресије може да им помогне када лажу, некада је управо то највећи знак да нас заправо лажу, јер се некада може приметити да је недостатак емоција исувише неприродан.
Скривање лица: Када неко лаже, често има јаку жељу да сакрије своје лице од "публике". Ово значи да ће се ослонити на гестове као што су додиривање носа или скривање уста шаком.
Самоутеха: Стрес и нелагода током лагања могу да наведу лажљивца да себе подсвесно теши, па ће можда да се љуља, прекрстиће руке, додириваће косу, накит... Сви повремено користимо гестове за самоутеху, али то ће се драматично повећати када неко лаже.
Микро гестови: Ово су скоро неприметни гестови или изрази лица који могу да се покаве на лицу само у једној секунди, толико брзо да их је тешко препознати. На пример, стручњаци ће често користити видео записе лажљивца, па их затим успорити, како би открили прави одговор иза његових речи.