Традиција испијања кафе је на Балкану и у околним земљама, попут Турске, укорењена вековима. Међутим, у западноевропске земље она је стигла чак три века касније, у другој половини 19. века. Управо захваљујући Европљанима се и култура конзумације овог напитка променила, и до данас задржала.
Чаша воде која се служила није била намењена за пиће
Данас у Србији и многим другим земљама постоји неписано правило да се уз шољицу окрепљујуће кафе увек сервира и чаша воде. Али, то није одувек било тако - све до краја 19. века кафа се послуживала без воде, само са посудицом за шећер и кашичицом поред.
Међутим, европским дамама из високог друштва, које су биле познате по својим манирима и префињеном понашању, никако се није допадало да након што додају шећер у кафу и промешају га, тако запрљану кашичицу спуштају на тацну. То је био врхунац некултуре!
Тада су се угоститељи брзо досетили да уз кафу служе и чашу воде. Та вода би служила да гости у њој исперу кашичицу, па је тек онда врате на тацну. Традиција се брзо усталила међу свим европским угоститељима и задржала неколико година.
Од воде за испирање кашичица до воде за пиће
Овај ритуал испирања кашичица, који су осмислили угоститељи који су желели угодити својим гостима, убрзо је заменио други, једнако практичан ритуал. Он се, за разлику од претходног, задржао много дуже и "на снази" је већ више од 150 година.
Са увођењем првих градских система водовода, којима је текла искључиво чиста, изворска вода, угоститељи су дошли на идеју да гостима покажу да је вода која се користи за припремање кафе кристално чиста. Најбољи начин за то јесте сервирање ледено хладне воде уз саму кафу.
Данас, где год да седнете на попијете јутарњу кафу, уз њу ће вам конобари и без посебног наглашавања донети и чашу воде. Ово се сматра добрим маниром и позитивном праксом, која показује да је гост на првом месту, а његово задовољство услугом приоритет угоститеља.