Најлежернији град у Европи је познат и као "Град на брдима", а налази се у нашем комшилуку
Пловдив, други по величини бугарски град, поносан је на своју репутацију лежерног места. Овај занимљиви град са преко 340 хиљада становника функционише на свој начин. За разлику од Софије и великих градова, где све делује ужурбано, овде се одмах осећа промена темпа живота - људи ходају спорије, не журе и изгледа као да имају више времена.
У дистрикту Капани, опуштена атмосфера влада у кафићима, на улицама, где се најчешће скупљају млади, разговарају, лежерно пију пића, проверавају своје телефоне. У кафу поред џамије у центру града, људи сатима седе и пијуцкају своју кафу. Чак су и мачке које луњају улицама делују тако лењо и опуштено.
Пловдив и "аylyak" су у нераскидивој вези
Зашто је овај град тако опуштен и лежеран, питају се многи туристи? Локалци ће рећи да је Пловдив "aylyak". Ова реч се не користи ван Пловдива и позајмљеница је из турског језика. У преводу значи беспослица, неред или скитница. Без обзира на порекло речи, у савременом Пловдиву, "aylyak" је попримио сопствено значење и подразумева нешто што се проживљава, а не пуки превод речи. Подразумева да се нађе време за ближње, за своје пријатеље, пролазнике и да се седне са њима за доручак и да кроз извесно време схватимо да је време за вечеру. У овом граду ужива се у свом окружењу, појашњавају локалци.
Хипстерски маркетинг или ипак у Пловдиву време стане
У Софији су скептични према овом феномену, доживљавајући га као ништа друго до брендирања града или хипстерски маркетинг. Ипак, становници Пловдива не мисле тако:
"Многи људи долазе овде да живе јер град поседује тај 'aylyak', каже је Светослава Манчева, антрополог која у Пловдиву живи већ 10 година. Њена колегиница, Елитса Капусхева, која је одрасла у Пловдиву, вратила se из Берлина у родно место и кратко каже: "Берлин је био добар, али није имао 'aylyak'", преноси Би-Би-Си-Травел.
Житељи Пловдива кажу да они проналазе време и простор за себе и пријатеље. Препоручују да ако се нађемо у овом несвакидашњем месту, прошетамо његовим улицама, седемо у неки кафић, наручимо турску кафу и уживамо сатима. Није све у вреви великог града, нити у куповини, трчању да обиђемо сва места. Има нешто у том предаху који нам може дати много више него што нам се чини.