Изненадна болест, губитак вољене особе, тешка несрећа или природна катастрофа могу бити повезани са синдром сломљеног срца. Симптоми су јак бол у грудима, хладан зној, вртоглавица, умор и кратак дах и у принципу, доста подсећају на симптоме срчаног удара. Истраживања сугеришу да до 5 одсто жена за које се сумња да имају срчани удар заправо има овај поремећај. Такође, углавном се јавља код жена у менопаузи, а и особе које су биле депресивне или анксиозне имају веће шансе да га развију.
Већина људи брзо се опорави после овог стања и немају дуготрајне последице, али понекад се поново јавља. Ретко, овај синдром може изазвати смрт.
Чини се да је учесталост и преваленција синдрома сломљеног срца у порасту, наглашавају лекари. Ово може бити због осетљивијег клиничког скрининга пацијената, као и ефеката изложености сарс-ков-2, а у последње време и због пандемије ковида. Кардиолози претпостављају да изненадни налет хормона стреса као што су адреналин и кортизон шокира срце, изазивајући промене у ћелијама срчаног мишића или крвним судовима које спречавају да се лева комора ефикасно контрахује.
Ипак, многи сумњају у ово образложење, истичући да срце није само пумпа за крв, већ је и седиште емоција, мисли и разума. Нико не каже: "Прати своју јетру". Ниједан лекар није тврдио да је пацијент умро од сломљеног мозга. Ови изрази и метафоре одражавају народне мудрости и изненађујуће су ближи недавним открићима у домену срца него што је наука раније претпостављала, пише Сајколоџи тудеј.
Срце памти и прилагођава се
Људско срце садржи унутрашњи нервни систем који "показује" функције краткорочне и дугорочне меморије. Овај унутрашњи нервни систем срца састоји се од приближно 40 хиљада неурона који преносе информације у мозак, говоре истраживања из болнице Hôpital du Sacré Coeur у Монтреалу. Срце, као и нервни систем, поседује својства памћења и прилагођавања, говоре друга истраживања.
Ове студије и друге сличне њима доказују постојање интимне везе између срца и мозга. Oба органа садрже огромне количине сећања и емоција који раде као систем повратне спреге, допуњујући једни друге. Мозак и срце су компаси који нас воде кроз живот, обликујући наше биће, воде нас ка духовном расту и трансформацији. Мали свакодневни напори да се ухватите у коштац са понекад тешком реалношћу осећања, могли би да олакшају прихватање велике промене када дође.