Магазин
Прочитати или послушати: Да ли су аудио-књиге боље од штампаних
Чак и највећим љубитељима књига данас може бити изазовно да пронађу време за читање. Због тога многи покушавају да уживају у литератури на алтернативне начине, као што је слушање аудио-књига, али често се суочавају са следећом дилемом: Да ли је слушање, уместо читања, нека врста "варања"? Да ли можемо да упијемо садржај на овај начин или ће штампане књиге увек бити најбољи избор?
За многе од нас, издвајање тихог тренутка за читање делује као прави луксуз. Тешко је пронаћи време за овај хоби, посебно када нам савремени "брзи" ритам живота то не дозвољава. Због тога многи запуштају или поптуно одустану од ове навике, па се aудио-књиге појављују као опција за обожаваоце књижевности, али често долази до сумње, неповерења, питања да ли ћемо одређено дело доживети на исти начин? Да ли је ово знак лењости или чак врсте непоштовања написаног штива, које је предвиђено за читање? Да ли нам прича и информације из књиге заиста допиру до мозга? Ова питања су комплексна и не постоји само један одговор, али неколико истраживања на ову тему су показала кључне разлике између традиционалног читања и слушања аудио-књига.
Питање концентрације
У једној студији из 2016. је анализирана разлика између три групе учесника који су добили исту књигу: Прва је слушала делове књиге, друга је читала исте делове у електронском облику, а трећа је и читала и слушала књигу у исто време. Након тога, сви су радили квиз који је био дизајниран да измери колико су добро апсорбовали информације, а аутори су рекли да нису пронашли значајне разлике у разумевању између читања, слушања или читања и слушања истовремено.
Ипак, постоје и истраживања која показују да аудио-књиге имају одређене недостатке, посебно када појединац покушава да учи. Једна студија из 2010. је показала да су ученици који су слушали лекцију преко подкаста имали много горе резултате у квизу, него они који су претходно самостално читали лекције.
Визуелни знакови
Постоји више теорија зашто су штампане књиге боље од читања на екрану или аудио-књига, а то може имати везе са оријентацијом читаоца. "Док сами читате, редослед догађаја је важан, а када знате у ком делу књиге се налазите, лакше можете да повежете причу", каже Данијел Вилингем, професор психологије на Универзитету Вирџиније. Другим речима, лакше можемо да изгубимо ток мисли и радње када само слушамо дело.
Додаје да чињеница да је штампани текст "усидрен" на одређеном делу странице такође помаже људима да га запамте боље него када читају текст на екрану. Све ово може бити добар аргумент за разлике у аудио-књигама и штампаним књигама јер, попут дигиталних екрана, аудио-књиге ускраћују корисницима оријентире које би користили док читају из штампаног текста. То може бити окретање листа, које нам даје кратку паузу да "упијемо" претходне информације или визуелно наглашена поглавља и реченице.
Друго разматрање је да, без обзира да ли читамо или слушамо текст, наш ум повремено лута. Могу да прођу секунде (или минути) пре него што изађемо из ових малих "менталних пауза" и поново се усредсредимо на материјал. Ако читамо, прилично је лако да се вратимо уназад и пронађемо реч код које смо се зауставили, док ово није тако лако као када слушамо снимак.
Предности аудио-књига
Иако се може закључити да су штампане књиге боље за учење, аудио књиге могу да имају предност када желимо да боље разумемо емоције одређених ликова. Добро је сетити се да људска бића усмено преносе информације десетинама хиљада година, док је читање штампане речи много новији изум.
Због тога слушаоци могу извући много информација само из гласа и интонације наратора - на пример, сарказам се много лакше преноси путем звука него штампаног текста, тако да начин на који читалац упија одређене информације и замишља радњу може да буде прецизнији.
Сврха читања утиче на одлуку да ли ћемо читати или слушати књигу
Дакле, није могуће рећи да је само један или други начин бољи, већ би требало да се ослонимо на сопствене потребе. Ако књижевно дело слушамо у своје слободно време, желимо да уживамо у њему и немамо временска ограничења, онда можемо да се ослонимо и на читање, али и на слушање (које би нам заиста помогло да "отпутујемо" у универзум књиге.)
С друге стране, ако одређено дело морамо да научимо и да читамо због посла, онда је препоручљиво да га самостално читамо, јер увек можемо да му се вратимо, да га обележимо и тако лакше запамтимо. На крају, свако може да усаврши своје вештине читања, али и слушања, тако да коначан избор зависи од нас.
