Предности и мане најпопуларнијих дијета

Када тражимо режим исхране који би нам побољшао здравље и помогао у мршављењу, лако нам је да се "изгубимо" у мору информација о различитим дијетама и намирницама на интернету. Следеће дијете могу да буду ефикасне ако желимо да смањимо телесну тежину, али имају одређене недостатке на које би требало обратити пажњу пре него што се определимо за њих.

Кето дијете

Кетогена дијета, такође позната као кето дијета, подразумева искључивање скоро свих угљених хидрата из исхране, док се додају велике количине масти и протеина у сваки оброк.

Другим речима, хлеб, пиринач и тестенине су потпуно искључени, као и слаткиши, чоколада и колачи, а чак су и млечни производи, воће и поврће ограничени.

Показало се да ова дијета помаже у губитку тежине и смањењу нивоа шећера у крви код дијабетичара типа 2, каже за "Дејли мејл" др Дуан Мелор, дијететичар са Универзитета Астон у Бирмингему. "Предност је у томе што садржи мало шећера, а доприноси осећају ситости због велике количине протеина."

Дијета има за циљ да натера тело да сагорева масти уместо глукозе, како би добило енергију, а овај процес је познат као кетоза. Из овог разлога се кето дијета често рекламира као ефикасан режим за смањење телесне тежине. Поред тога, висок садржај масти може смањити апетит и помоћи при губитку тежине.

Међутим, као и многе рестриктивне дијете, кето режим може бити веома захтеван и многима је тешко да га се строго придржавају. Да би се кетоза покренула, појединац треба да конзумира 75 грама протеина дневно и максимум 40 грама угљених хидрата.

Осим тога, нагло смањење уноса биљне хране може довести до недостатака потребних витамина и минерала у исхрани, упозорава господин Хобсон. Стручњаци упозоравају и да почетне фазе ове дијете такође изазивају нежељене симптоме, као што су главобоља, умор и раздражљивост, а низак садржај влакана у овој исхрани такође може утицати на варење. На крају, с обзиром да ова дијета има висок садржајем масти, у теорији, може да повећа ризик од срчаних обољења.

Месојед

Ова дијета елиминише биљке и подразумева само храну животињског порекла. Овај изузетно рестриктиван приступ, познат као исхрана месоједа, потиче од веровања да су наши преци углавном јели месо и да данашња исхрана, која је типично богата угљеним хидратима, повећава ризик од здравствених проблема.

Овај режим на друштвеним мрежама редовно промовише психолог Џордан Петерсон, али и лекари који тврде да ова дијета може помоћи у лечењу анксиозности, гојазности, дијабетеса, па чак и артритиса. 

Дијета месоједа је верзија кето дијете јер, али без угљених хидрата, па тело ће уместо тога ефикасно сагоревати масти. Предности исхране са високим садржајем протеина укључују осећај ситости који дуго траје, јер је овим хранљивим материјама потребно више времена да се сваре него угљеним хидратима.

Овде постоји потенцијал за губитак тежина, али стручњаци сматрају да је овај ефекат краткотрајан. Дијететичари не препоручују овај приступ, што вероватно није толико изненађење, с обзиром да једине намирнице које се у том случају конзумирају су само месо, јаја и сир.

Пошто исхрана искључује сво воће, поврће, житарице и махунарке, телу ће недостајати витални извори влакана, витамина и минерала, што само може довести до проблема са здрављем. Осим што велике количине прерађених животињских производа могу лоше да утичу на црева, такође могу да повећају ризик од рака.

Конзумирање великих количина меса и млечне хране може довести до једења великих количина засићених масти, што може повећати ниво холестерола и друге факторе ризика за срчана обољења.

Веганство

Веганство је један од највећих здравствених трендова у протеклој деценији и људи широм света сматрају да је овај режим веома добар за здравље. Веганство подразумева одруцање од свих врста животињских производа (меса, млечних производа и јаја), уз конзумирање пуно воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, орашастих плодова и семенки.

Позитивна страна веганске исхране је то што може бити здрава, јер је богата хранљивим материјама, препуна влакана, витамина и минерала, али уједно представља и добар еколошки избор.

Међутим, недостатак је што је потребно мало више планирања да би тело добило све потребне хранљиве материје, попут витамина Б12, витамина Д, гвожђа, јода... Зато је важно да сваки оброк буде добро осмишљен, а многи покушавају да надокнаде нутритивне недостатке узимањем суплемената, што можда није најбоље решење на дуже стазе.

Они који желе да пробају овај режим исхране морају бити добро дициплиновани и обазриви, посебно ако у њиховој околини не постоји много веганских опција, да мешају различите изворе протеина како не би дошло до проблема са здрављем... Такође је важно обратити пажњу на прерађене веганске производе (веганске кобасице, брза храна, чоколаде), јер они могу бити пуни хемикалија, шећера, соли, масти...

Медитеранска исхрана

Медитеранска исхрана подразумева велике количине свежег воћа, поврћа, махунарки, здравих намирница за мозак, попут рибе и маслиновог уља. Покрива све групе намирница, тако да ову исхрану може применити било ко, а бројна истраживања су показала да овај режим заузима прво место када је у питању квалитет хране, здравље и осећај ситости. 

Иако је неки сматрају дијетом, медитеранска исхрана се заправо може примењивати на дуже стазе, јер није рестриктивна као претходно наведени режими. Ова исхрана се годинама хвали и назива "тајном" која стоји иза дугог и здравог живота Италијана и Шпанаца, то јест њихове ниске стопе гојазности и болести повезаних са исхраном.

Медитерански режим може да допринесе смањеном ризику од срчаних обољења, неких карцинома и дијабетеса типа 2, тако да многи дијететичари препоручују ову дијету.

Иако су све врсте намирница прихватљиве, отребно је водити рачуна да не једете превише тестенине, хлеба и рижота, већ да се уместо тога одлучите се за житарице и јечам. Такође је важно избегавати прерађено месо (као што је салама) и определити се за свеж рибљи филет. Намирнице се могу прилагодити у зависности од доступности, али је најважније да буду свеже и квалитетне.