У култури старих сибирских народа постоји веровање да је медвед света животиња. Њему су посвећени бројни празници и ритуали, а око самог лика животиње креирани и бројне легенде и митови. Овај културни феномен народи попут Ханта, Евенка, Манса и других староседелаца Сибира негују и дан данас, чувајући традицију својих предака од заборава.
Сибирски народи верују да је медвед предак људи
Међу становницима Сибира и данас постоји веровање да сваки народ има своју животињу-претка, која не само да лежи у самом зачетку одређеног рода, већ га и прати кроз читаву историју. За сибирске народе та животиња је медвед. За култ ове дивље животиње везан је и велики број обичаја који се поштују већ вековима, али и митова, који и овако опасног медведа чине још опаснијим.
Народи Бурјатије су кроз фолклор креирали две митске верзије порекла медведа. Једна теорија гласи се ловац по својој жељи претворио у животињу, како би одговорио злобним и завидним људима. Према другој, више силе су човека претвориле у медведа због грехова које је носио са собом, попут похлепе, суровости и склоности ка подругивању другим народима и члановима друштва.
Ритуални лов медведа или како се сибирски народи штите од виших сила
Без обзира на то што се медвед сматра светом животињом међу сибирским народима, он се неретко налази и на мети ловаца. Додуше, уз јасно дефинисана правила која се преносе са генерације на генерацију. Уколико се та правила не испоштују, последице могу бити фаталне.
Тако, примера ради, Евенки верују да сваки ловац у свом животу може уловити тек строго одређени број медведа. Пре лова, ловац животињи мора извинити пре него што је усмрти, као и објаснити због чега је уопште започео лов - да ли је у питању глад, потреба за крзном или нешто треће. Само у том случају дух медведа ће бити миран и неће пратити ловца који је убио.
И код становника Бурјатије је култ медведа веома заступљен. Они сматрају да је медвед као члан породице, а тако га и називају - бабагај. У језику Бурјата бабагајима се називају сви старији чланови шире породице. Овај сибирски народ верује и да су медведи веома моћни шамани, чија енергија и снага могу имати велики утицај на судбину појединаца, али и читавог народа, те се приликом лова правила стриктно и без изузетака поштују.
Медвеђи празник
Код појединих народа на територији Сибира и данас постоје празници посвећени медведима, који се најчешће приређују након успешног лова. Централна манифестација празника јесу традиционалне игре и обедовање по ноћи, при чему се на трпези служи месо дивље животиње. Један од припадника народа обавезно једе сирово месо, како би стекао медвеђу снагу, мудрост и смиреност.
Други народи медвеђи празник славе независно од лова, најчешће у јануару или фебруару месецу. Циљ овог празника је да се народ захвали животињи на заштити коју му је прожио, на храни коју је имао захваљујући његовом месу и на топлоти коју му је његово крзно пружало током хладних зима. У част празника, медвед се убијао и кувао у казану из кога се оброк насипао кутлачом са ликом животиње, да би у касним вечерњим сатима најстарији припадници народа са његовом лобањов водили искрене разговоре.