Шест ствари које ваш психотерапеут жели да престанете да радите

Одлазак на психотерапију захтева храброст, спремност и жељу за побољшањем, што је сигурно за похвалу. Међутим, није довољно само да одемо на разговор, већ је потребно и одрећи се неких навика које можда имамо, а за које нисмо свесни да нам саботирају напредак. Неколико стручњака за ментално здравље је за портал "Хелт (The Health)"поделило шта терапеути желе да пацијенти престану да раде:

Доктор Гугл

Иако је разумљиво да многи од нас траже одговоре на питања о здрављу на интернет претраживачима, психотерапеути се често сусрећу са клијентима који на разговор долазе са унапред формираним идејама о извору њихових проблема.

Добро је да делимичо будемо информисани, али када код стручњака дођемо са самопостављеном "дијагнозом" и већ састављеним планом лечења, теже је да будемо отворени за било које повратне информације. Стручњаци сматрају да је важно да верујемо запажањима и сугестијама психотерапеута, што је кључно за напредак и успостављање здравог радног односа.

Без повратних информација

Отворени дијалог са стручњаком може побољшати ефикасност третмана и ојачати однос. Ако психотерапеут каже или уради нешто што нам смета, то треба да нагласимо. Иако је нормално да се устручавамо од овога, јер ипак, желимо у поптуности да се прилагодимо терапији, то не значи да би требало да игноришемо тренутке у којима се не осећамо пријатно.

Посао стручњака је да ради с вама на начин који нам помаже. Чак и најбољи психотерапеути знају да понекад праве грешке, па ће увек бити спремни да чују када се то дешава и пронаћи ће бољи приступ.

Прескакање домаћег задатка

Наравно, велики део посла се обавља када седите са својим психотерапеутом, али велики део напретка долази кроз примену нових навика и понашања у нашем свакодневном животу.

Вештине које нам стручњак препоручи би требало да развијамо и да се њима бавимо и ван терапије, ако заиста желимо да видимо промене. Нешто од тога је сигурно застрашујуће и чини се да је већину задатака лакше рећи него учинити.

Ипак, наш психотерапеут ово добро разуме и свестан је да излазак из зоне комфора може довести до великих побољшања. Прескакање овог дела посла може знатно успорити наш напредак.

Чекање "велике кризе"

Често је тешко размишљати о терапији када вам све иде одлично у животу, али једна од највећих грешака које су професионалци приметили је да многи људи чекају да им се у животу појаве велики проблеми пре него што оду на разговор.

Људи често знају када се спремају невоље, тако да стручњаци саветују да интервенише пре него што дође до озбиљне штете. Не би требало да чекамо да ствари буду у великој кризи, као што је, на пример, ивица развода, пре него што затражимо помоћ. Када се осећамо "заглављено" и збуњено, иако све "делује добро" препоручљиво је да одемо на разговор и одмах тражимо извор проблема, да бисмо добили стручно мишљење.

Касне исповести

Разговори које водимо на психотерапији могу покренути нове мисли или проблеме, што је добар знак, али велика откровења и комплексне мисли не би требало да почнемо да анализирамо у последњих неколико минута сесије.

Као и многи здравствени радници, психотерапеут је ту да нам помогне, али такође има сопствени распоред и не може да нам се посвети дуже него што је одређено. Важне исповести на самом крају сесије су као "бомбе изненађења", што није добар приступ ако је у питању проблем за који је потребна пажња и време. Најбоље је да такве мисли забележимо и накнадно им се посветимо на правилан начин.

Лагање

Многе дискусије које водимо са психотерапеутом укључују осетљива и неугодна питања, али искреност је најбољи начин да се одржи позитиван однос. Наравно, неке ствари могу да буду заиста страшне и неће нам бити пријатно да о њима разговарамо. Међутим, посао психотерапеута је да нам помогне без осуђивања. Лагање не дозвољава стручњаку да нам помогне на најбољи могући начин, тако да ће психотерапија бити само великим губитак времена и новца.