Када бисте погледали слике совјетске Москве, Санкт Петербурга и других градова, прво што би вам упало у очи су чувене "хрушчовке" - стамбене зграде од бетонских блокова које су се градиле за само 5 дана и 5 ноћи. Станови у тим зградама нису били пространи нити су одисали посебним дизајном - они су планирани не за удобан живот са дашком луксуза, већ тако да се што више породица смести под једним кровом "хрушчовке".
Међутим, када би станари добијали кључ од свог стана и коначно почели да уносе ствари, дочекивало их је велико изненађење: сваки станчић у "хрушчовки" је има тајну просторију површине 1,5 метар квадратни, која није имала ни прозоре ни вентилацију. О намени те просторије ништа се није знало, па су је духовити совјетски становници прозвали - "таштина соба".
Од просторије без намене до "таштине собе"
Празан простор чија је намена била упитна се у свакодневном животу већине породица користио као шпајз - станари би у просторију убацивали понеку полицу и на њу ређали тегле зимнице и друге кухињске потрепштине. Неки су убацивали и цео орман у коме би држали сезонску гардеробу и обућу, док су љубитељи литературе у скученом собичку правили личну библиотеку.
Међутим, у изузетним ситуацијама када би чланови женине породице долазили у престоницу, та просторија се издвајала за (незване у већини случајева) госте. У њу се убацивао један кревет на расклапање, који се на руском назива "раскладушка", на коме би обично спавала ташта. Тако се, мало-помало, у народу и усталио назив ове просторије - она је једном за свагда постала "таштина соба".
Судбину "таштине собе" је одредио Брежњев
На смену јефтиним и нимало удобним за живот "хрушчовкама" постепено су долазиле "брежњевке" - зграде које су се градиле за време Леонида Брежњева и у којима су станови били нешто пространији, са вишим плафонима, засебним тоалетима и купатилима и без "таштине собе". Разлог за овакву промену у структури био је очигледан - просторија овог типа младим породицама једноставно није потребна. Коме још треба непозвана ташта у стану?
Уместо "таштине собе" се у новим становима није планирала ни једна друга просторија - она би се у "брежњевкама" једноставно припојила кухињи или дневном боравку како би се добио квадрат више корисне површине. Преосталих пола квадрата ове необичне просторије претварало се у шпајз, чија је намена била јасна - чување зимнице, некварљивих намирница, шерпи и тигања и другог кухињског прибора.