Вишегодишња, зимзелена биљка са лила латицама, рамонда, у последњих неколико дана привлачи велику пажњу. Наиме, наша представница на "Песми за Евровизију" у Шведској, Теја Дора, пева о овом цвету, који у својој историји има веома занимљиве чињенице.
Природна реткост и заштићена врста у Србији
Ботаничар Јосиф Панчић открио да цвет рамонда постоји и расте и изван Шпаније, подручја на ком је откривена почетком 19. века. Према његовим открићима, рамонда расте и на југу Србије, па ју је стога назвао рамонда сербика. Крајем 19. века дворски лекар Обреновића Сава Петровић приметио је цвет рамонда у околини Ниша. Име наталијина рамонда понела је по краљици Наталији Обреновић, инспирисано њеном лепотом. Расте у Србији, Албанији, Бугарској, Грчкој, Црној Гори. Код нас, станиште јој је у пукотинама кречњачких стена на Сувој планини, у Сићевачкој клисури. Наталијина рамонда се налази на списку ретких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна реткост, пише РТС.
Наталијина рамонда је последња откривена врста из рода рамодни, после српске рамонде коју је пронашао Јосиф Панчић и Ramonda myconi, која је ендемит Пиринејског полуострва.
Цвет феникс - кап воде је враћа у живот
Интересантно је да овај наизглед нежан цвет може да преживи и када се у потпуности осуши. Потребно јој је само мало воде да би се вратила у живот и зато се назива цвет феликс. Спомиње се прича да је ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио осушени цвет наталијине рамонде и она је након тога "васкрснула". Такође, биљка је вишеструке симболике за српски народ с обзиром на то да се и он, попут феникса, уздигао после великих губитака.
Симбол српског страдања и снаге
Амблем овог цвета се носи на реверу 11. новембра, на дан када је отписано примирје у Првом светском рату, јер представља симбол српског страдања у Првом светском рату. Мотиви амблема се састоји од траке која окружује приказ љубичастог цвета. Овај дан у новембру је нередан у Србији, а обележава се Француској, Белгији, Великој Британији.