Авокадо је без сумље супернамирница. Добар је извор незасићених масти и влакана, и ова свежа намирница може бити одличан додатак оброку који је фокусиран на регулисање инсулина, наглашавају нутриционисти.
"Дијете богате влакнима помажу у регулисању шећера, а подстиче се и здравља црева. Ове две кључне компоненте значајно утичу на организам, односно могу повољно да утичу на инсулин", каже дијететичар Ерин Палински-Ваде.
Авокадо има низак проценат угљених хидрата
Стручњаци истичу још једну његову предност - низак садржај угљених хидрата. "Његов профил микронутријената подржава свеукупно метаболичко здравље и помаже у регулисању тежине, што га чини вредним додатком уравнотеженој исхрани за особе са инсулинском резистенцијом", каже дијететичар Мишел Рутенштајн.
Овој намирници и истраживања му иду у прилог. Студија из 2022. године повезала је конзумацију авокада са побољшањем нивоа глукозе у крви код одраслих који су имали прекомерну тежину или су били гојазни, пише Јаху.
Како га уврстити у исхрану
Нутриционисти предлажу да нарезан авокадо ставимо у салете, сендвиче или смутије. У његовој конзумацији не би требало претеривати, јер је у питању калорична намирница: "По саставу је сличан орашастим плодовима и препорука је да га једете ујутру због високог садржаја масти и калорија", каже гастроентеролог Татјана Жаровскаја.
Пасуљ, јечам и сочиво се такође препоручују код инсулинске резистенције
Пасуљ је богат и растворљивим и нерастворљивим дијеталним влакним, а обилује калијумом, који је посебно важан за особе које се суочавају са инсулинском резистенцијом. Такође, препорука је да се јечам стави у кашу, јер је богат бета-глуканом који се повољно одражава на поменуто метаболичко стање. А што се тиче сочива, његова предност је та што је богат влакнима.
Код инсулинске резистенције помаже редовно вежбање, јер утиче на снижавање новоа шећера у крви. Битан је и редован сан, јер недостатак истог, па чак била то само једна ноћ, негативо се одражава на резистенцију. Наравно, водити рачуна и о свом менталном здрављу и требало би да имамо на уму чињеницу да стрес може погоршати разне бољке. Зато, лекари саветују да медитирамо, вежбамо дубоко дисање, јогу.