Газирани напици су већ годинама на лошем гласу, будући да услед високог садржаја шећера и других штетних супстанци изазивају низ нежељених последица: гојазност, дијабетес типа 2 и кардио-васкуларни проблеми су само врх леденог брега.
Међутим, спортисти и рекреативци, који често конзумирају газиране напитке, тврде да на њихов организам они немају такав утицај, будући да редовним тренинзима троше све унете "празне" калорије.
Само 2 лименке недељно умањују позитиван утицај тренинга на здравље
Испијањем само две лименке газираног пића недељно практично се поништавају све користи тренинга, показала је најновија студија објављена у Американ Џорнал оф Клиникал Нутришн. Овакав закључак фармаколози дугују опширном истраживању спроведеном на око 100 хиаљада одраслих у временском периоду од 30 година.
Резултати студије показали су да штета коју изазивају заслађени и газирани напици премашује корист од препоручене недељне количине тренинга, а која је око 150 минута на недељном нивоу. Исти закључак научници су имали и када су у питању напици на бази зашећерених сирупа.
"Физичка активност упола смањује ризик од развоја кардио-васкуларних обољења која су повезана са конзумацијом зашећерених напитака, али га не елиминише у потпуности", изјавио је професор Жан-Филип Друан-Шатије, а пренео Саут Вест Њуз Сервис.
Нису криви само произвођачи
У свом излагању, професор Друан-Шатије осврнуо се и на једног од главних криваца за овакву популарност газираних напитака. По његовом мишљењу, одговорност није само на произвођачима, већ и на маркетарима.
Управо су они ти који приликом креирања стратегије пласирања производа на тржиште сугеришу да конзумација ових напитака нема негативан утицај на здравље уколико сте физички активни. А има, чак иако се чини да две лименке дневно заправо није много.
"Наше откриће би могло пружити подршку јавном здрављу и препорукама, али и правилима која ограничавају унос заслађених напитака. Такође, очекујемо да ће резултати оснажити људе да одржавају ниво физичке активности на препорученом нивоу", навела је главна ауторка студије, Лорена Пачеко.