Иако на амбалажи пише "кафа", брендови појединих произвођача у Србији и даље не испуњавају прописани стандард да могу да ставе ту етикету. Како "Новости" сазнају, једна акредитована лабораторија у нашој земљи урадила је, за интерне потребе, упоредну анализу производа кафе и утврђено је да поједини садрже заменске састојке, што значи да нису 100 одсто кафа.
Правилник о квалитету кафе, који је на снази од јуна 2022. године, прописује да под тим именом може да се продаје само производ који је направљен искључиво од млевеног зрна ове биљке и не сме да садржи ни најмање примесе неке житарице, цикорије, рогача, грашка, соје или било које друге сировине за производњу сурогата.
У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) истичу да потрошачи нису информисани какав састав кафе треба да буде и не обраћају пажњу на то, а одлуку о липовини доносе искључиво на основу укуса или цене.
"Недавно смо урадили анкету која је показала да више од половине испитаника, 51 одсто, не зна шта су сурогати у кафи, а 62 процената сматра да им је укус најбитније мерило", каже Марко Драгић из НОПС-а.
Што се тиче квалитета, мишљења су подељена, а 64 одсто мисли да цена не оправдава квалитет. Око 70 одсто анкетираних пије искључиво традиционалну домаћу кафу, а скоро половина испитаника, 49 одсто, пије бар две кафе дневно.
Потрошачи, како додаје, највише купују брендове највећих произвођача кафе у нашој земљи и они су заузели прве три позиције.
Дупло скупља за пет година
Кафа у Србији је за последњих пет година поскупела 46,2 одсто, док су у фебруару 2024. у односу на исти месец лане цене ове групе производа повећане четири процента, показују подаци Републичког завода да за статистику.
У трговинским ланцима кесица од 200 грама традиционалне, класичне кафе кошта углавном од 280 до 370 динара, а на акцији од 240 до 320 динара. Јефтиније паковање под ознаком робне марке може да се нађе и за 220 динара.
Лане су у нашој земљи произведене око 16.943 тоне пржене кафе.
Просечна потрошња овог производа по глави становника на годишњем нивоу у нашој земљи је око 4,4 килограма. У Србији има више од 480 прерађивачке кафе, у које спадају и велике компаније и мале пржионице.
Прошле године смо увезли око 27.467 тона непржене кафе у вредности од око 84,4 милиона евра.
Шта каже правилник
Подсетимо, правилником је прописано да уколико производ од кафе садржи сурогат, онда то мора да буде јасно означено, на видном пољу амбалаже, која је то замена и колико је његово процентуално учешће. Ако је садржај пржене млевене кафе већи од 50 одсто мора да буде истакнуто "производ на бази кафе", а уколико је мањи, онда треба да пише "производ на бази...", па име сировине која је заступљена у проценту већем од половине. Чисти сурогати носе назив "замена за кафу". Што се тиче квалитета, пржена кафа не сме да садржи скроб.
Лошији квалитет кафе на нашем тржишту није једина лоша вест за љубитеље овог напитка. Цена кафе ће, вероватно, наставити да расте. Потрошачи у Србији највише пију традиционалну кафу и то мешавину јефтиније робусте. Управо та врста зрна поскупљује већ дужи период, а у фебруару је достигла највиши ниво у последњих 29 година. Мања понуда, а велика потражња подстичу овај раст, а ситуацију додатно компликује и криза на Црвеном мору. Она снажно утиче на глобалне бродске руте које повезују источну Азију, попут Вијетнама и Индонезије, са европским тржиштем.
Осим тога, Немачка асоцијација за кафу упозорила је да због нове регулативе ЕУ европском тржишту прети несташица кафе од следеће године, као и да ће цене оне која буде доступна знатно порасти. Ова групација се позива на акт који се односи на ланце и требало би да се примењују од 30. децембра ове године.
Компаније ће, како објашњавају, убудуће морати да поднесу изјаву о дубинској анализи у којој се наводи да ниједна шума није искрчена или оштећена за њихов производ. Немачко удружење истиче да фирме немају довољно времена да се припреме за спровођење уредбе.