Магазин
Неочекивано откриће: Периодично гладовање (фастинг) може повећати ризик од превремене смрти
Режим исхране периодичног гладовања (intermittent fasting), који је популаран широм света (посебно међу славним личностима које сматрају да је то кључ њиховог доброг изгледа и здравља), заправо може имати нежељене последице. За кога ова исхрана представља велику опасност и шта би требало узети у обзир пре укључивања фастинга у план за мршављење?
Периодично гладовање (фастинг), које подразумева уношење хране само у оквиру ограниченог временског периода, последњих година постао је веома популаран режим исхране, за који многи (од стручњака до познатих личности) тврде да подстиче мршављење, регенерацију организма и бољу контролу шећера у крви.
Ипак, откривено је да може имати и неочекиване нежељене последице, а резултати се односе на најпопуларнију верзију гладовања од 16 сати, када особа у току дана храну уноси само током осмочасовног периода.
Ново истраживање показало је да су поједини људи који практикују ову врсту фастинга у чак 91 одсто већем ризику од смрти услед срчаних болести, него они који нису практиковали овај режим (то јест, који су конзумирали храну у временским оквирима који су трајали између 12 и 16 сати).
Студија је анализирала податке о навикама у исхрани код 20.000 одраслих особа широм САД, у временском периоду од неколико година. Важно је напоменути да су научници открили да се тај повећан ризик односи и на људе који су већ живели са хроничним болестима или раком. Људи са постојећим кардиоваскуларним обољењима, који су повремено гладовали, били су у 66 посто већем ризику од смрти услед болести срца или шлога.
Они који су имали карцином, имали су већи ризик да умру од те болести, уколико су следили принципе овог режима исхране, у поређењу са људима оболелим од рака који нису практиковали периодичан пост, преноси "Вашингтон пост".
Резултати упућују да би особе које већ имају проблеме са срцем или болују од карцинома, требало да буду "екстремно пажљиве", каже Виктор Вензе Џонг, вођа студије и начелних Одељења за епидемиологију и биостатистику Медицинског факултета "Ђиао Тонг" универзитета у Шангају.
"На основу постојећих доказа, важније је усредсредити се на то шта људи једу, него на време у које једу", додао је он. "Очекивали смо да је дугорочно усвајање осмочасовног, временски ограниченог режима исхране, повезано са нижим ризиком од смрти услед кардиоваскуларних проблема, па чак и смрти услед свих осталих узрока", додао је Џонг, објашњавајући како су резултати били другачији од очекивања истраживачког тима.
Губљење мишићне масе
Добијени подаци не дају објашњење зашто повремено гладовање повећава здравствене ризике, али је утврђено да особе које једу 8, а гладују 16 сати, имају мање мишићне масе у поређењу с људима који једу током дужег периода времена у једном дану. То је у складу са ранијим клиничким истраживањима у којима је доказано да људи који практикују фастинг имају знатно мању мишићну масу након само два или три месеца.
С годинама је одржавање мишића све важније, јер поред тога што су кључни за стабилно кретање, подстичу и метаболичко здравље. Студије су показале да је ниска мишићна маса повезана са већом стопом морталитета, укључујући и већи ризик од смрти од болести срца, каже Џонг, тако да је ово вероватно велики разлог за погоршано здравље.
За сада, студија је само открила корелацију између временски ограниченог једења и повећане смртности, али није могла да покаже узрочно-последични однос. То значи да је могуће да људи који су практиковали такав режим исхране имали друге навике које спадају у факторе ризика и објашњавају вероватноћу од смртности услед болести срца.
Научници такође истичу и да се студија ослањала на информације о исхрани које су им достављали сами испитаници, тако да је могуће да учесници студије нису увек тачно извештавали о томе у ком временском оквиру једу.
Скептицизам и детаљно проучавање
Иако ова студија доноси значајна открића, важно је напоменути да друге здравствене навике испитаника нису узете у обзир (вежбање, спавање, пушење, ниво стреса), као ни њихове демографске разлике.
Такође, други научници сматрају да је важно узети у обзир коју врсту хране су учесници конзумирали током осмочасовног периода, јер и то може да утиче на резултате - да ли су то били протеини, салате, воће и поврће или слаткиши, брза храна, газирана пића...
Пре испробавања било којег режима исхране, неопходно је да се посаветујете са лекаром, јер ако имате здравствени проблем којег можда и нисте свесни, рестриктивни режими могу само да га погоршају, као што је показала ова студија.
