На првом месту у свету по благостању и даље се налази Финска, а затим следе Данска, Исланд, Шведска, Израел, Холандија, Норвешка, Луксембург, Швајцарска и Аустралија. Највећи пад индекса среће од 2006. до 2010. односи се на Авганистан, Либан и Јордан, док Србија, Бугарска и Летонија показују највећи скок на листи. Србија је од 2021. до 2023. године ранграна на 37. месту у односу на 2013. када је била 69 места ниже, тј. на 106 месту.
Извештај се заснива на подацима глобалног истраживања људи у више од 140 земаља. Земље су рангиране према срећи на основу њихових просечних животних процена током три претходне године.
"Забрињавајуће падови" у срећи у Америци и западној Европи
Глобално истраживање је такође показало да су млади људи у Северној Америци мање срећни од старијих генерација, пренео је Гардијан.
Према истраживању, због смањења благостања млађих од 30 година, Сједињене Америчке Државе више нису међу 20 најсрећнијих нација. У западној Европи влада исти тренд и процењује се да се може очекивати да током наредне две године млађе генерације буду мање срећне од старијих.
Примећени су "забрињавајући падове" у срећи младих, посебно у Северној Америци и западној Европи, наглашава се у извештају који координишу Центар за истраживање Универзитета Оксфорд, Галуп и Мрежа Уједињених нација за решења за одрживи развој.
Извештај не открива узроке промена у срећи међу државама, али оне долазе усред све веће забринутости због утицаја друштвених мрежа, неједнакости прихода, стамбене кризе и страха од рата и климатских промена на срећу деце и младих.