Слободан пад и први скок на свету из стратосфере на Северни пол
Око 9 сати ујутру Ил-76 са посадом је полетео из Мурманска. Након 4 сата авион је био близу Северног пола. Одабравши најбоље место за слетање и узимајући у обзир смер ветра, група је напустила авион. Слободан пад је трајао око два и по минута. На удаљености од приближно 1 км изнад земље падобрани су се отворили. Затим, вешто маневришући, стратонаути су слетели на ледену површину што је могуће ближе тачки од 90° северне географске ширине.
"Саопштено нам је да су слетели у предвиђено подручје, слетели су нормално, без икаквих проблема. Време је било одлично: лед и све препреке су биле видљиве са 10 хиљада метара, ветар је био 2-3 метра у секунди - савршено. Услови који се једино могу пожелети, посебно за овај регион", рекао је заменик директора Центра за трагање и спасавање Дмитриј Глаголев.
Стратосфера је слој атмосфере поред тропосфере, овде је озонски омотач, који штити сав живот на Земљи од ултраљубичастог зрачења. Сматра се да стратосфера почиње на надморској висини од 11 км и да се простире на приближно 50 км од површине наше планете. Међутим, како је појаснио Александар Линик, у области полова граница стратосфере почиње на надморској висини од 8 км. Ово се објашњава чињеницом да Земља није геометријски правилног облика, већ је геоид нешто попут елипсе.
Физички је немогуће да човек буде у стратосфери без посебне опреме. Прво, ваздух је веома разређен. Друго, тамо је веома хладно - температура пада на –55–60 °Ц. Штавише, током брзог слободног пада (брзина - око 380 км / х), осећај је да је температура као -70 ° Ц. Ови необични падобранци су одбили да користе свемирска одела. Без способности маневрисања, особа у њој се заправо претвара у лутку. Уместо тога, користили су опрему домаће, руске производње - мекан комбинезон, заштитне наочаре, загрејане рукавице и, наравно, маску за кисеоник. Укупна тежина опреме била је 30 кг.
Чланови експедиције почели су да удишу чисти кисеоник у авиону око сат времена пре скока. Било је неопходно "испрати" сав азот из крви да би се избегла декомпресија услед наглих промена притиска током слободног лета.
