Сигурно вам се некада десило да никако не можете да се сетите шта се догодило прошле недеље, које су вам лозинке за онлајн налоге, које намирнице треба да купите када уђете у продавницу, где сте паркирали аутомобил, име некога кога сте недавно упознали...
Како године пролазе, приступање сећањима свакоме може теже пасти. То је сасвим нормално и не мора да буде разлог за бригу, али и даље може бити збуњујуће, узнемирујуће, као и да омета вашу свакодневницу.
Срећом, постоји неколико ствари које можете учинити да бисте били отпорнији на заборављање оваквих детаља, које за Си-Ен-Би-Си препоручује неуронаучник са Харварда:
Визуелни подсетник
Када створите јасну менталну слику онога што покушавате да запамтите, стварате више неуронских веза. Продубљујете асоцијације, тако да формирање тог памћења постаје снажније.
На пример, ако записујете нешто што желите да запамтите, напишите то великим словима, означите ружичастим, жутим или било којим фломастером јаке боје, заокружите га, додајте графикон или чак нацртајте слику која асоцира на то што треба да запамтите.
Користите своју машту
Људи који имају добро памћење такође морају да имају и добру машту. Да бисте успомену учинили незаборавном, смишљајте креативне сценарије. Могу бити бизарни, изненађујући, живописни, смешни, физички немогући, могу да садрже и интерактивне елементе.
На пример, ако треба да се сетите да узмете млеко, замислите да вам се крава налази у сред дневне собе. "Задржите" се на тој сцени неколико секунди, па када касније у току дана одете у самопослугу, вероватно ће вам се иста, необична крава "јавити" у глави као подсетник.
Тражите узбуђење
Догађаји који проузрокују интензивне емоције се лако памте: Успех, понижење, неуспех, рођење, венчања, разводи, сахране... То је зато што се узбуђење и јака осећања активирају у амигдали у мозгу, у коме одзвањају речи: "Хеј! Ово је важно, мораш ово да запамтиш!"
Зато је добро да ствари које морате да запамтите асоцирате са интезивним емоцијама. На пример, реците себи да, ако заборавите да напуните аутомобил горивом, сигурно ћете бити разочарани и исфрустрирани. Такође, ако себи кажете да ћете бити усхићени када завршите последњу обавезу са "дневног реда", вероватно ће бас то "погурати", па ће то постати приоритет у току дана који нећете тако лако заборавити.
Игра асоцијације
Асоцијације су кључ за враћање и бележење успомена. Добра асоцијација може покренути сећање на нешто о чему нисте размишљали деценијама.
То може бити било шта повезано са оним што покушавате да запамтите: одређено доба дана, кутија за таблете, карте за концерт поред улазних врата, песма омиљеног бенда, мирис детерџента или парфема...
Мириси су посебно моћне алатке за памћења, јер ваша олфакторна "сијалица", где се мириси перципирају (јер заправо миришете у мозгу, а не у носу), шаље снажне неуронске сигнале у амигдалу и хипокампус, главне делове вашег мозга за сећања.
Помоћ је увек добродошла
Људи са добрим памћењем се не ослањају искључиво на свој ум, већ користе бројна помагала, као што су листе, календари, лепљиви папирићи и слични подсетници. Ово није "варање", посебно јер савремен човек упија толико информација свакога дана, те није необично да не можете запамтити много ствари одједном.
Поред тога, још једна важна ставка је стрес. Када је човек под стресом (чак и када то можда не примећује), његов мозак не може да ради беспрекорно, због чега способност памћења постаје слабија. Зато је препоручљиво да умањите излагање стресним ситуацијама, да допустите мозгу да има довољно времена да се одмара и освежи (али и да се слободно ослањате на све подсетнике које имате на располагању).