Лекови за мршављење попут Оземпика (првобитно намењени за лечење дијабетеса), могу променити личности и понашање људи. Ови популарни медикаменти који опонашају хормон ГЛП-1 лек (који успорава пролаз хране кроз тело) имају утицај на нивое допамина, хемијске супстанце која је одговорна за низ различитих функција у мозгу.
Поред утицаја на наш емоционални и физички нагон за храном, допамин у мозгу утиче на осећај награде, задовољства, мотивације и кретања. Овај променљив ниво допамина може помоћи да се објасни зашто су неки пацијенти тврдили да су лекови смањили њихову жељу за дрогом, алкохолом и сексом.
Наведени примери ствари које изазивају зависност активирају исте допаминске сигнале и регионе у мозгу за награђивање као када се једе храна, објаснио је др Кент Бериџ, професор психологије и неуронауке на Универзитету у Мичигену, преноси "Њујорк пост".
"Примећено је и да је жудња за дрогама које изазивају зависност такође појачана због осећаја глади. На пример, када истраживачи покушавају да натерају животиње да науче да сами узимају кокаин, често ће их држати гладним неко време, јер им то помаже да науче", објаснио је др Бериџ.
"Глад је специфично везана за храну, али је у исто време општија од тога, јер активира жудњу за много других ствари. Ако сте гладни, чини се да се повећава мотивација и жеља за стварима које нису храна," додао је.
За оне који користе Оземпик, ефекти су супротни: Пошто ови лекови помажу пацијентима да се дуже осећају ситим, стручњаци верују да они тада такође смањују жељу за другим стварима (не само за храном), као што су наркотици и алкохол.
"Ситост може бити не само смањење жудње за храном, већ потенцијално и за другим сусптанцама", рекао је др Бериџ.
Иако лекови "пригушују" ове мотивационе системе допамина, то не значи да се жеља поптпуно елиминише. На пример, неки пацијенти су открили да не губе апетит у поптуности, већ да једу мање, али да се онда окрећу и другим пороцима.
Стручњаци такође сматрају да је смањене либида док узимате ове ГЛП-1 лекове врло могућа: С обзиром да је секс пријатна природна жеља, потискивање овог пута награђивања може довести до смањеног сексуалног нагона.
Међутим, научници још увек нису сигурни како тачно ГЛП-1 лекови потискују допаминске системе.
Психијатријски поремећаји
Од прошле године је забележено на стотине случајева негативног утицаја које су лекови имали на ментално здравље људи. Многи пацијенти би пријављивали да су, током и након коришћења лека, имали анксиозност, депресију, па чак и самоубилачке мисли.
Неки научници верују да ово вероватно има највише везе са нереалним очекивањима који многи имају након узимања лека.
"Људи улажу толико емоција и наде у губитак тежине, продаје им се та фантазија да ће све бити у реду ако изгубе тежину, све добре ствари које желе у животу доћи ће када изгубе тежину", рекла је психолог др Алексис Конасон. Међутим, када се реалност не поклапа са овим идејама, многи пацијенти буду разочарани и негативне мисли преовладају.
Осим тога, храна им више није главна утеха, те је многима тешко да се суочавају са негативним емоцијама. На крају, ови лекови често доводе до недовољно уношења хранљивих материја, што може бити сасвим довољно за развијање озбиљних проблема са менталним здрављем.
Ови лекови су толико брзо постали популарни да је широм света проглашена несташица, али неки стручњаци су такође упозорили да они нису довољно дуго доступни за проучавање дугорочних ефеката на оне који немају дијабетес, већ само желе да изгубе неколико килограма.