Угоститељски објекти се увек труде да својим гостима пруже најбољи могући третман, па се тако уз кафу обично служи неки кекс или ратлук, а уз "киселу" воду и газирана пића - понека коцкица леда и кришка лимуна. Иако ово цитрусно воће заиста доприноси бољем укусу освежавајућег напитка, оно може скривати и претњу по здравље гостију.
О томе због чега никада не треба јести кришку лимуна који конобари убаце у чашу за магазин Хафингтон Пост говорио је доктор Филип Тиерно, клинички професор микробиологије и патологије на Универзитету у Њујорку. За потребе свог истраживања овај научник испитао је укупно 76 воћки из 21 ресторана, а резултат који је објављен у Journal of Environmental Health није нимало утешан.
Кришке лимуна могу бити извор микроба
Истраживање које је спровео доктор Филип Тиерно показало је да се у готово 70 процената узоркованих кришки лимуна скрива чак 25 различитих врста микроба, који када доспеју у организам могу изазвати одееђене здравствене ризике. "Микроби који су пронађени на узорцима лимуна могу изазвати ширење заразних болести на различитим деловима тела, иако за сада нисмо утврдили колика је вероватноћа заражавања", навео је један од аутора студије.
У свакој појединачној групи узорака научници су пронашли различите групе микроба, укључујући и бактерије из пробавног и респираторног тракта, као и са површине коже. Међу прикупљеним узорцима посебно су се истакле Ешерихија коли, стафилокока и кандида, као и клице норовируса (познатијег као стомачни вирус) и вируса обичног грипа.
Како патогени доспевају на лимун
Иако је лимун познат по својим антимикробним дејствима, истраживање овог научника показало је да и поред тога велики број микроорганизама ипак може преживети у његовом "месу" и кори. А како патогени доспевају на лимун зависи од објекта до објекта. У неким од њих до контаминације воћа долази услед недовољно темељног прања, у другима - тако што запослени рукама додирују кришке лимуна, док се понекада може десити и као последица рада са клијентима.