Магазин
Како су се некада фарбала јаја и где се чува чуваркућа
За Ускрс се везују бројни обичају, али свакако да је посебно препознатљив због фарбаних јаја. Корпица са разнобојним јајима се налази на средини трпезе, а чуваркућа, односно јаје које се прво офарба се ставља поред иконе. Некада су се боје проналазиле у природи, те се користила луковина, јагорчевина и броћ за фарбање, а данас се чешће користе анилинске боје (прах за фарбање), каже за РТ Балкан етнолог Весна Марјановић.
Ускрс, један од највећих хришћански празника, заправо упућује на суштину вере и показује да је васкрснућем Христа живот победио смрт. Поводом празника се фарбају јаја обично на Велики петак или Велики четвртак, а ако неко не стигне може и на Велику суботу. Јаје које прво обојимо чувамо до идућег Ускрса. Традиционално, ускршња јаја јесу црвене боје, али све више постају мала уметничка дела и постоје разне технике украшавања, шарања. Код нас се фарбају од 16. века:
"Фарбање јаја код нас, у историографији, је забележено у 16. веку. Тада су се шарала јаја и украшавала да би се даривала свештеницима, односно манастирима. Дакле, фарбање је почело на манастирским имањима", наглашава Весна и додаје:
"Што се тиче боја, некада су се користиле само природе боје - на пример, употребљавао се корен биљке броћ и тако су добијена црвена јаја. Фарбало се у луковини, спанаћу, јагорчевини. Касније, у 20. веку су почели да се користе анилинске боје, односно прах који боји јаја. И када говоримо о шарама и оне су су се појавиле при манастирима. На јајима шараљком се исцрта жељена шара, скувају се и онда остану бели исцртани трагови. Уопште, вештина остављања трага на јајима се задржала и до данас", појашњава етнолог.
Чуваркућа - за укућане и здравље
Црвено јаје, које се прво офарба је чуваркућа и оно чува кућу и породицу, здравље укућана. Обавезно је црвене боје, јер симболише невино проливену Христову крв, а ова црвена је боја васкрсења, хришћана и цркве.
"Прво јаја које се офарба се назива чувар, чуваркућа, страшник и оно чува дом до наредне године. Чувало се обично код иконе, а занимљиво је да су старији некада деца трљали по образима и челу и то се радило због њиховог здравља", прича етнолог.
Ујутру, на празник, узимају се јаја, а приликом туцања говори се "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". За Ускрс је обичај да се и гости даривају јајима, па тек онда служе другим ђаконијама.
Јаја се могу наменити, а на њима буде и прехришћанских симбола
Поред цветних мотива, који су најчешћи на јајима се пишу и имена: "Пишу се и имена, те се јаја намене укућанима, поред ХВВВ (Христос Воскресе Воистину Воскресе), црта се и крст. Има неких прехришћанских симбола, на пример мердевине које симболишу повезивање овозмљског и оноземаљског света. Цртају се животиње - пиле, кокош, зец, све су то симболи живота, односно настанка живота", наглашава Весна.
У многим деловима Србије, користе се листови и цвеће, те се заједно са јајетом ставе у најлон чарапу и тако кувају, а резултат је флорални бели мотив.
