Неки родитељи се могу сложити да им васпитавање деце повремено представља већи изазов него иначе. Тачније, како одмичу дани, па затим и недеља, делује као да су малишани све више "спремни за акцију", да је теже умирити их и помоћи им да се сконцентришу на обавезе, школске задатке, теже је успоставити правила понашања...
Можда су многи родитељи мислили да им све ово теже пада само зато што су они уморни због напорне радне недеље, али испоставља се да понашање малишана заиста постаје импулсивније како недеља одмиче.
Више од 50 деце узраста између 3 и 6 годинаје у оквиру једне студије носило је акцелерометре, који су показивали колико се малишани крећу док су у школи/вртићу. Користећи ове податке, у комбинацији са извештајима наставника, истраживачи су могли да утврде којим данима деца вероватно не обраћају пажњу и имају мање контроле над својим понашањем.
Анализа је открила да је способност деце да регулишу своје понашање опадала током недеље, што указује на то да је саморегулација ресурс који се може исцрпити, посебно ако се константно примењује у свакодневном окружењу (као што је школа).
"Контрола понашања захтева напор, па смо претпоставили децу замара саморегулација током школске недеље. Открили смо да се дневно кретање деце повећавало током школске недеље, што указује да су показивали више неконтролисаног понашања како је недеља одмицала," објашњава Ендру Коеп, аутор студије са Универзитета у Пенсилванији, преноси "Дејли мејл".
"Да би се укључила у школску лекцију, деца прво морају бити у стању да смире своја тела, обраћају пажњу и одупру се импулсу да ураде нешто друго. Појам да можда постоји идеално време за учење је моћан за образовну праксу," сматра Ендру.
Истраживачи додају да би могло бити корисно за наставнике да схвате да мала деца могу бити најмирнија и спремна да уче у првом делу школске недеље, пре него што "исцрпе залихе" саморегулације.
Такође су открили да деца са бољом саморегулацијом показују већу доследност у њеној примени током дана, као и да ово може да има утицаја на будућност.
"Истраживање је доследно откривало да потешкоће у контроли пажње и понашања предвиђају више потешкоћа касније у животу, као што су ниже образовање и већи финансијски проблеми," објашњава Ендру.