Будите умерени при преласку са посне на мрсну храну, саветују из Батута

За време поста основу дневне исхране чине воће, поврће, житарице и риба. Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне зачињене хране.

Међутим, по завршетку поста, на празничној трпези сачекаће нас све оно чега смо се, у току поста, одрекли. Воће, поврће, житарице и риба биће замењени месом, печењем, ролатима, салатама са мајонезом или павлаком, колачима са чоколадом, а на празничној трпези ће се наћи и алкохол. Уколико уз овако калоричан оброк заборавимо на умереност, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку.

Да би се спречио настанак здравствених проблема, прелазак са посне на уобичајену, мрсну храну треба да буде постепен. Важно је да се уносе мање количине хране које су распоређене на 3 до 5 оброка у току дана. Увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином, уз обавезно задржавање рибе у јеловнику бар два пута недељно.

Што се тиче млека и млечних производа, прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти. У периоду адаптације на мрсну храну треба да наставимо са уносом воћа, салата, куваног поврћа, житарица, орашастих плодова.

У периоду преласка са посне на мрсну храну, важно је и да водимо рачуна о начину припреме хране. Кувана, динстана храна спремљена са мањом количином уља, лакша је за варење у односу на поховану и пржену храну која иначе не би требало да нам буде избор, када је реч о припреми хране.

Веома је важно водити рачуна и о количини хране коју уносимо, нарочито у овом периоду. Празничној трпези тешко је одолети, али уколико једемо умерено, нарочито после поста, можемо избећи бројне здравствене проблеме, наподи се на сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".