У Свету и Велику среду обележавамо дан када је јеврејска скупштина осудила Исуса Христа на смрт распећем.
Сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају.
Црква учи да се на Велику среду сећамо Јудиног безумног дела, не зато што је такво дело достојно сећања и помињања, већ да би нас подсетило на страдални пут Господа нашег Исуса Христа и његово крајње смирење.
Иако је Јуда видео многа чуда и исцељења која је Исус чинио, он ипак одлучује, заслепљен среброљубљем, да за тридесет сребреника, јеврејским старешинама, изда Христа.
Фарисеји и првосвештеници који су одлучили да Исуса Христа на превару ухвате и убију, тражили су неког из најближе Христове околине који ће га издати.
И заиста нашао се такав, Јуда Искариотски, један од дванаест апостола Христових. Јуда се договорио са фарисејима да му, за издају Христа, плате тридесет сребрњака. Прилика му се указала после Тајне вечере. Христос је са ученицима отишао на Маслинску гору, где је у молитви провео читаву ноћ. Јуда је јавио војницима где се налази и рекао им: "Кога ја целивам, онај је, држите њега".
Када је видео да су се војници приближили, одвојио се од осталих, пришао Христу, пожелео му добро јутро и пољубио га. А Христос га је упитао: "Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечјег?".
Јуда је касније схватио шта је урадио. Вратио се у храм и бацио новац првосвештеницима говорећи да је издао крв невину. Потом се у очајању обесио.
Његово име је постало и остало ознака за издајника уопште, а задржао се у изразу и "Јудин пољубац", који се и данас употребљава када хоће да се каже да је неки поступак: издајнички, притворан, неискрен, односно издајнички поступак под велом пријатељства.
Тог дана, у спомен на жену која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја, односно уља. Током свете тајне јеле освећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.
У Неготинској крајини на овај дан чупа се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини.
Понегде се и на Велику среду, фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери, или се уопште не фарбају.
У понедељак је почела Велика, односно страсна седмица, У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту.