"Мозак-кокица": Како геџети утичу на рад мозга и које су последице њиховог прекомерног коришћења

Провођење превише времена на друштвеним мрежама негативно се одражава на све - почевши од вида и завршавајући менталним здрављем. Као последица оваквог провођења слободног времена јавио се и феномен "мозак-кокица", који је нарочито изражен код млађе популације.

Савремене технологије попут мобилних телефона, таблета и других геџета, као и друштвених мрежа на којима проводимо сате и сате "скролујући" у нама изазивају осећај зависности, коме се мало ко од нас може одупрети. Одвикавање јесте могуће, уз помоћ разноразних трикова и тактика, али оно што се нашем мозгу догађа док не освестимо проблем уопште није наивно.

Феномен "мозак-кокица", идентификовао је и дефинисао истраживач из области психологије Дејвид Леви пре више од једне деценије. Данас је он израженији него икад, а његова манифестација изуетно специфична - ћелије "сиве масе" су исцрпљене садржајем који се пласира на разним платформама, а опет жељне допаминске "инфузије" који он пружа.

Феномен "мозак-кокица" је посебно присутан код младих

Како је феномен "мозак-кокица" добио своје име најбоље објашњава сам процес прављења кокица - мождане ћелије су попут зрна кукуруза у врећици која се загрева у микроталасној пећници - све више малих идеја излеће у свим правцима, а наш мозак је стално у приправности да "ухвати" у лету нешто ново, до сада невиђено.

Суштински, манифестација феномена је све јача и присутнија што се више времена проводи на телефону или таблету. Због жеље за новим садржајем и новим налетом допамина, нарочито код припадника млађе популације, пажња је усредсређена само на оно што се на друштвеним мрежама пласира, али не и на оно што се дешава у реалном животу.

Дугорочне последице могу бити несагледиве

Уколико се симптоми овог феномена не уоче на време и не предузму кораци који ће минимизирати насталу штету, последице могу бити несагледиве, а рад мозга потпуно промењен, преноси магазин Гламур. Иако у питању није оштећење у правом смислу те речи, разлика у његовом функционисању је приметна и ономе ко има "мозак-кокицу", али и људима у његовом или њеном окружењу.

"Истраживање дугорочних ефеката екстензивне онлајн активности је у току, али постоје докази који указују на то да продужено излагање високостимулативним дигиталним окружењима може утицати на когнитивне функције", појаснила је у интервјуу за поменути магазин психолог Данијел Хејг. Као последица се јављају и смањена пажња и повишена анксиозност које се одражавају на све сфере живота.