Магазин
Други дан Васкрса и Свети Ђорђе: Дан буђења природе
На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар
Српска православна црква и верници данас славе Васкрсни понедељак, други дан Васкрса, којим започиње Светла недеља и светог великомученика Георгија.
Цела Светла седмица сматра се продужетком једног дана - Васкрса.
На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.
Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи Црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице.
Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак, јер по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.
Верници се поздрављају са "Христос васкрсе - Ваистину васкрсе" све до Спасовдана.
Свети Ђорђе непоколобљив у вери
Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије или Свети Ђорђе био је римски војник пореклом из Мале Азије, Кападокије.
Рођен је у 3. веку у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.
Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).
За време цара Диоклецијана организован је најстаршнији прогон хришћана. Будући да је Георгије био хришћанин, супротставио се цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају.
Разделио је сву своју имовину и пошао за својом вером и истином, због чега је цар наредио да га баце у тамницу и свирепо муче да би се предомислио.
После бројних и узалудних мука, услед којих нису успели да поколебају младог Георгија, погубили су га заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову веру, 3. априла 303. године.
Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу.
Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.
Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.
Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани.
Празник са највише обичаја
Ђурђевдан је празник са великим бројем обичаја.
У народу се сматра за границу између зиме и лета, буђења природе, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Стога се већина обичаја који постоје у народном веровању односе на заштиту, здравље и плодност.
Најчешћи обичај је плетење венаца од лековитог биља и прање водом у коју су уроњене лековите биљке.
Оплету се венчићи од ђурђевског цвећа: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.
Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - да буду здрава као дрен, девојке - да се момци грабе око њих, старији - да буду здрави, домаћин – да му кућа буде добро чувана.
