Много родитеља се осећа усамљеним и без подршке, резултати су студије спроведене на Универзитету у Охају. Иако можда није велико изненађење што су модерни родитељи усамљени, јер се гласно говорило о томе на друштвеним мрежама, бројке су и даље прилично запањујуће.
Према новом истраживању које је обухватило више од хиљаду људи, око две трећине родитеља, рекло је да се због родитељства понекад или чак често осећају усамљено. Исто тако, 62 одсто је рекло да се осећа "изгорело" због својих родитељских обавеза, а 38 одсто наводи да нема подршку. Ово, истраживање сугерише да је епидемија родитељске усамљености изузетно далекосежна и да разлози за њу могу бити различити.
Зашто се родитељи осећају тако усамљено
Из разговора са родитељима, психијатар Џејми Соренсон, закључује да се осећају усамљено, јер су далеко од својих родитеља: "Мислим да је нашој генерацији 'продат сан' да смо морали да се преселимо у велики град или другу државу у потрази за послом. Сада, многи од нас, укључујући и мене, откривају да смо далеко од породице и подршке док одгајамо децу, што је велики стрес који нас доводи у опасност од менталних проблема".
Не само да многи млади родитељи живе далеко од својих породица, већ је и савремени живот веома скуп - трошкови живота у 2024. години и даље представљају велике изазове. Породице које се суочавају са финансијским потешкоћама могу открити да имају мање времена да се усредсреде на пријатељство, јер морају да раде дуже или више послова.
Такође, на осећај усамљености утицала је пандемија, али и технологија, сматра професорка Кејт Гавлик.
"Фактори попут повећане мобилности, дужег радног времена и субурбанизације ослабили су осећај заједнице у неким областима", додаје Гавлик.
Друштвене мреже и поређења
Иако бескрајна повезаност на мрежи чини да се осећамо као да смо у контакту, те везе су веома често површне и јавља се потреба за стварном, личном везом. "Ови механизми често не дозвољавају стварање дубљих веза; стога се основна људска потреба за емоционалном интимношћу не може задовољити на овај начин", каже Гавлик.
Везе које имамо са људима су јако битне за ментално здравље, срећу и осећај разумевања и мање преоптерећености. Усамљеност је повезана са депресијом, анксиозношћу и самоубиством, док лоши друштвени односи могу повећати ризик од срчаних болести и можданог удара. Али за многе, веза једноставно није део њиховог свакодневног живота. Зато је пожељно да се пронађу родитељи, на пример, из школске групе, разговара са њима. Препорука је да се ангажујемо у ваншколским активностима. Потребно је време и труд да се изграде везе и одрже. А за многе то време није од суштинске важности - све ово није кривица родитеља, него је одраз онога што друштво тражи од њих, пише Перентс.