"Када погледате дуге периоде историје, тек тада заиста можете видети колико је драматично глобално загревање протеклих година", наводи научник Улф Бунтген са Универзитета Кембриџ, који је уједно и коаутор нове студије, преноси "Сајенс алерт".
Иако се ради о краткорочном пробијању зацртане границе (дефинисане на Париском климатском самиту) пораста температуре од 1.5 степени Целзијуса (у односу на прединдустријски ниво), метеоролози и климатолози упозоравају да прошлогодишње лето треба да служи као упозорење на опасан тренд рапидног раста просечне температуре на планети.
Прошла година је била изузетно топла, а овај тренд ће се наставити уколико драстично не смањимо емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште, упозорава Бунтген. Заједно са климатолозима је саставио ране историјске температурне извештаје, користећи податке годова са дрвећа у северној хемисфери.
"Тачно је да се клима константно мења, али загревање 2023. године узроковано гасовима са ефектом стаклене баште је додатно појачано климатским феноменом Ел Нињом, па је дошло до појачаних топлотних таласа, дужих периода суше у једном делу света, а у другом до екстремних падавина и поплава", додају научници.
Састављање таквих извештаја је од изузетне важности, јер су пре више хиљада година температурна мерења су била ретка и нису систематски праћена.
"Тек када направимо климатску реконструкцију прошлости ћемо моћи боље да разумемо природну варијабилност, па ставимо у контекст климатске промене узроковане човековим деловањем", објашњава Бунтген.
Њихови резултати указују да је северна хемисфера прошле године током лета била за 2.07 степени Целзијуса топлија, него током истих периода између 1850. и 1900. године.
У складу са њиховим налазима је и још једна недавна анализа, коју је у фебруару објавила климатска служба Европске уније, која је закључила да је глобално загревање премашило границу од 1.5 степени Целзијуса за читаву прошлу годину.