Деценијама су Масловљеве идеје поново промишљали други психолози. Између осталог, покушали су да схвате где је место сексуалне потребе у пирамиди и како култура у којој човек данас живи утиче на хијерархију људских потреба коју је он успоставио. Постоје и спорови око тога да ли је самоостварење заиста највиша људска потреба.
Психолог Абрахам Маслов, средином прошлог века конструисао је хијерархију људских потреба у облику пирамиде. Људске потребе је разврстао по групама и дефинисао јасну хијерархију међу њима, и издвојио пет главних потреба сваког људског бића:
- Физиолошке или основне потребе за ваздухом, храном, водом, склоништем, одећом, топлотом и сном - све што је неопходно за људски опстанак, укључујући и секс
- Потребе за сигурношћу - жеља за сигурношћу и поверењем у будућност, јер људи желе да контролишу своје животе, да виде ред и предвидљивост око себе
- Потребе за припадношћу - касније назване друштвеним потребама, настају из потребе за љубављу. Породичне и родбинске везе, пријатељство, осећај поверења у друге и прихватање од стране других
- Потреба за поштовањем - која би задовољила самопоштовање и поштовање од стране других људи
- Потреба за самоостварењем - способност особе да ради оно за шта је створена. Ова жеља за развојем сопствених потенцијала је највиша потреба у Масловљевој хијерархији. Ако човек жели да буде срећан, мора да ради оно за шта је рођен
Маслов је писао да настанак једне потребе обично зависи од задовољења друге, моћније. На пример, жеља за љубављу и приврженошћу обично се јавља код човека када је задовољена глад и када је безбедан.
Упркос широкој употреби пирамиде у менаџменту, маркетингу и раду са људским ресурсима, не постоје убедљиви научни докази о њеној исправности. Још увек се сматра контроверзном у научним круговима.
Еволуциони психолози су 2010. године, на основу биолошких истраживања, предложили ажурирање пирамиде: замену највише људске потребе - потребе за самоостварењем, потребом за родитељством, коју сматрају најмоћнијим и најосновнијим људским импулсом. Најважније је опстати и имати времена да се пренесу своји гени на следећу генерацију, њихово је становиште.
Психолог Марија Кочкина је сигурна да је мало вероватно да ће се основне потребе повезане са преживљавањем трансформисати, преноси "РБК Тренди". Али сви остали нивои ове пирамиде сада се лако могу довести у питање, јер се од времена када је живео Маслов наш свет променио до непрепознатљивости. На пример, када људи улазе у предузетничке воде, улазе у ризик, одричу се стабилности и сигурности, тј. прескачу тај други ниво у пирамиди.
Психолог Павел Зигмантович објашњава зашто се Масловљева пирамида у свом изворном облику практично не користи у савременој психологији. Сваки штрајк глађу, а који може имати смртни исход, тешко је замислити према Масловљевој теорији, јер људи не могу да желе нешто на вишем нивоу потреба, а да не задовоље ниже.
Психолог Зигмантович сматра да су све људске потребе подједнако важне, приближно на истом нивоу, а ми се окрећемо једном или другом у зависности од наших животних задатака.