Мобинг је појава са којом се данас, на велику жалост, сусреће велики број људи који у пословном окружењу покушавају да изграде своју личност и каријеру. Неки на психичко насиље на послу реагују смирено, док се код већине ипак развије одређени вид анксиозности. Статистички подаци које је објавио портал Еурофанд нису нимало оптимистични: чак 40 процената запослених су доживели неки вид малтретирања од стране колега макар једном у својој каријери.
Ко су најчешће жртве "мобера"
Жртве "мобера" (оних који врше мобинг над другим колегама) може бити било ко - и жене у мушкој индустрији и припрадници економски или социјално угрожених група па и новајлије које су тек дошле у фирму и које се још увек нису најбоље снашле у непознатом окружењу. Једини критеријум јесте да то буде неко ко је слабији од њих, на коме ће моћи да "излече" своје фрустрације и несигурности.
Мобинг има 5 фаза, а важно је препознати га на самом почетку
Разумевање фаза мобинга на радном месту може бити од велике помоћи када се ви или ваше колеге нађу "на мети" агресора. Само тако се могу на време предузети одговарајуће мере (попут обраћања руководиоцу или Сектору за људске ресурсе унутар компаније) и малтретирању на послу стати на пут. Таквих фаза има 5 и свака се веома једноставно идентификује, наведено је на порталу Бетерхелп.
Неслагање је прва фаза мобинга
У првој фази мобинга агресори обично пикирају своју жртву и то у ситуацији када је између њих дошло до неког неслагања. Некада је повод за то различито мишљење по питању неког пројекта, а некада и унапређење које је неко добио, а коме се "мобер" противио. Није искључено ни то да ће агресор измислити неку ситуацију само да би своју мету "увукао" у конфликтну ситуацију.
Танка је линија између неслагања и агресије
Уколико жртва "загризе удицу" неслагање веома брзо може да ескалира и прерасте у агресију. У овој фази "мобер" врши психолошки терор над својом метом, износи негативне, подругљиве коментаре и омаловажава је, због чега се особа може осећати изоловано, постиђено, па чак и уплашено за своју позицију на послу или безбедност.
Укључивање надређених са циљем застрашивања
Наредна фаза јесте укључивање менаџмента компаније како би се мета додатно обесхрабрила. Ово подразумева "намештање" жртве у сваком смислу: њој се могу приписивати неке незаконите радње, измишњени конфликти и слично. На тај начин се особа дискредитује и у очима руководства, због чега она постаје још рањивија, а самим тим и "занимљивија" за малтретирање, посматрано очима агресора.
Стварање погрешне перцепције о жртви
У четвртој фази мобинга агресор ће се трудити да особама које би жртви евентуално помогле усади погрешно мишљење о њој. Може се десити да о мети почну да круже приче да је изузетно осетљива, неспособна да прими шалу на свој рачун, да је чудна, неурачунљива, па чак и непредвидива у својим потезима. Све, само како би што више људи о тој особи имале формирано негативно мишљење.
Пета фаза: Шта ће бити даље зависи од жртве
Како ће се малтретирање на послу завршити зависи он начина на који се жртва бори са њим. Уколико "стане на реп" свом агресору, врло вероватно да се убудуће сличне ситуације неће понављати и да ће се конфликт ту завршити. Али, ако поклекне и не предузме никакве мере како би се заштитила, најчешће дође или до промене организационог дела (како би била даље од "мобера") или компаније.
Како се успешно носити са мобингом на послу
Прво и основно јесте постављање јасних граница, саветује Меџести Пурвис, лиценцирани клинички саветник за ментално здравље. Постарајте се да свој посао радите одговорно и професионално и да своја овлашћења ни у ком случају не прекорачујете, како не бисте скретали пажњу на себе и давали повода агресору. Ово сигурно неће бити једноставно, али ће свакако помоћи да се успостави нека врста поштовања како у очима "мобера", тако и у очима колега који са вама раде.