Шта би могла бити прва асоцијација на руски Град мртвих? Неко би помислио да се ради о хорор филму, други - да је реч о компјутерској игрици. Међутим, ни једно ни друго није тачно. У питању је јединствено место на северу планине Кавказ, сакривено од очију радозналих туриста. Ово сабласно место крије многе тајне, а до данас је тек један њихов делић откривен.
Град мртвих је тајанствено ремек-дело историје
Осетински Град мртвих већ деценијама плени пажњу туриста и љубитеља екстремних путовања, како руских, тако и оних са других крајева света. Разлог за то лежи у његовој бурној историји и неком сабласном шарму који се осећа у ваздуху.
Овај локалитет представља некрополу позамашних габарита у којој су вечно уточиште пронашли посмртни остаци више од 10.000 људи. Њихова тела, која датирају из периода 14. до 18. века наше ере, смештена су у каменим криптама којих има 97, далеко од знатижељних погледа.
Свака од тих крипти је попут капсуле, портала у прошлост који открива историје народа који су пре више од 3 века настањивали ове просторе. И свака од њих сведочи о крвопролићу које се тада одиграло у биткама између Алана и татаро-монголских народа и страшним губицима у борби за превласт.
Мумије, духови и мистичне појаве
Град мртвих није само гробље - то је место на коме се сусрећу прошлост и мистична садашњост. Место на коме се и након неколико векова могу видети мумифицирани остаци војника који су своје животе дали за парче земље и мир свог народа. Неке од њих су чак и одолеле зубу времена, те на себи имају не само кожу, већ и остатке ткива и меса.
О овој ризници историје круже бројне легенде - поједини туристи причају како су прилико посете Града мртвих осетили присуство духова и других ванземаљских сила, други приповедају како се у сумрак могу чути крици страдалих војника, а неки верују и да је ово место уклето, због проливене крви предака.
Било како било, Град мртвих заузима посебно место не само на списку туристичких атракција Русије, већ и у срцима пустолова који су имали прилике да га посете. И само је једно од оних које вреди посетити и допустити му да "исприча" причу о неким прошлим, турбулентним временима.